„Скидају ли главе“ у Хрватској због страха од Руса

Да ли ће мејлови потпредседнице Владе Хрватске, као и у случају Хилари Клинтон, коштати не само Мартину Далић функције, него и њену странку власти? Њена оставка је изашла из оквира „Агрокора“ колико год то био повод, па су све чешћа размишљања о томе хоће ли она бити довољна жртва за опстанак Пленковића на челу Владе.

Оставка потпредседнице Владе Хрватске и министарке привреде Мартине Далић због скандала са мејловима у вези са припремама „Лекс Агрокора“, уместо да примири и иначе тешку ситуацију, судећи по првим реаговањима, најавила је буру. И то недељу дана уочи представљања нацрта нагодбе повериоцима „Агрокора“, а непуна два месеца пред постизање коначне нагодбе, која би требало да буде 10. јула.

Формални власник „Агрокора“ Ивица Тодорић, у егзилу у Лондону, није једини који данас коментарише да је и хрватски премијер Андреј Пленковић био упознат са садржајем мејлова и да је имао пуну контролу над отимањем „Агрокора“, због чега га и пoзива да поднесе оставку.

Данас се већ цела прича прелила на политички терен па се медији у Хрватској питају да ли су оставке бившег ванредног управника „Агрокора“ Анта Рамљака и министарке Далић довољне за спас Пленковићеве Владе.

Опозициона странка Живи зид je одмах поднела кривичне пријаве против премијера Пленковић, сада већ бивше министарке и потпредседнице Владе Мартине Далић, бившег Владиног повереника у „Агрокору“ Анта Рамљака и министра финансија Здравка Марића. Ипак, Пленковић је кључна особа у овом тренутку око које се сад све врти, сматра Живи зид.

Зато је већ сада јасно да је оставка Далићеве отворила више питања него дала одговора. Питање је хоће ли обелодањивање преписке о „Лекс Агрокору“ утицати на оспоравање нагодбе са повериоцима чији нацрт треба ускоро да им буде представљен. Управо та нагодба се сматра кључном за опстанак презадуженог концерна, од чије судбине зависе породице око 60.000 радника, које он упошљава у четири државе са простора бивше Југославије. Само у Србији у „Агрокоровим“ фирмама ради око 11.000 људи.

Пленковић је на конференцији за новинаре потпуно игнорисао откриће „Индекса“ о преписци о „Лекс Агрокору“ и да су у неким мејловима учествовали и људи из његовог кабинета.

Политички аналитичар Жарко Пуховски је за „Индекс“ оценио да је Пленковић све морао знати и да је оставка Мартине Далић била начин да спасава себе.

Пленковићева реченица: „Потпредседница и ја смо се договорили да она поднесе оставку“, за Пуховског је индикативна и значи да је Пленковић у тешкој ситуацији. Њеним одласком је, сматра он, ојачана фракција у ХДЗ-у, која је против актуелног премијера.

За финансијског саветника Андреја Грубишића сада је обелодањено да је „Лекс Агрокора“ био „груба државна интервенција зарад огромног интереса одређене групе људи, а не нужно националног интереса, која указује на сукоб интереса невероватног нивоа“.

Има и оних економиста који не искључују могућност да је циљ свих напада на Владу и рушење нагодбе са повериоцима „Агрокора“. Има доста незадовољника јер су неки повериоци протежирани, па би нови министар привреде могао да оспори досадашњи ток нагодбе. Неименовани саговорник ријечког „Новог листа“ каже да није сигуран хоће ли све бити завршено сменом Далићеве.

„Све то личи на ширење тешке болести. У почетку је мета био Анте Рамљак и премијер је одрезао палац. Он мора себе спашавати, па је јуче отишао корак даље и одрезао стопало. Међутим, све је више угрожен сам Пленковић, не само као председник Владе него и ХДЗ-а“, рекао је он.

Други саговорник, који је такође хтео да остане анониман, каже да би се лакше доносили закључци кад би се знало ко је покретач афере са мејловима, оценивши да њен циљ може бити и рушење Пленковићеве Владе.

Покретачи афере могу бити они незадовољни нагодбом, или кругови из „дубоке државе“ у Хрватској, а могу то бити и кругови из иностранства, међу западним савезницима Загреба који желе да смање утицај Русије у Хрватској. Москва добија растући економски и политички утицај у Хрватској управо поводом кризе у „Агрокору“, оценио је анонимни извор „Новог листа“.

Страх од повратка Руса, односно највећег „Агрокоровог“ повериоца „Збербанке“, којој концерн дугује 1,1 милијарду долара, исказан је одмах пошто их је пре месец и по дана нови ванредни управник „Агрокора“ Фабрис Перушко вратио за преговарачки сто о нагодби. Процене су биле да би, претварањем потраживања у деонице, „Збербанка“ са такође руском ВТБ банком могла да има око 45 одсто власништва над „Агрокором“, што би „Збербанци“ донело значајну преговарачку полугу за комплетно власничко преузимање „Агрокора“.

Отуда је тада још потпредседница Владе и министарка привреде Далић морала да одговара на новинарска питања о томе да ли ће Руси преузету главну реч, као и пре доношења „Лекс Агрокора“.

И поред свих спекулација после нове оставке на тему куда плови „Агрокоров“ брод, али и Пленковићева Влада, Перушко је управо најавио да ће нацрт нагодбе повериоцима „Агрокора“ бити представљен током следеће недеље.

„Целом процесу не помаже психоза која се ствара у јавности и она свакако успорава његов ток. Тренутни велики проблем су оспоравања потраживања која су одрађена из тактичких разлога. У сваком случају то онемогућава привођење процеса крају. Привремено Веће поверилаца представља репрезентативну већину свих поверилаца и од тога не би требало правити случај“, поручио је Перушко.

А „Индекс“ и даље наставља са објављивањем докумената.

Спутник