Русија је увелико на блиском истоку, а сад се враћа и у Африку

Русија се вратила у Црну Африку, али за разлику од СССР-а током Хладног рата, она нема намеру да директно преузме западни утицај на континент.

Централноафричка Република “је заробљена од стране руских плаћеника.“ Мозамбик “поново покреће“ односе са Русијом и разматра листу оружја које жели да прими. Демократска Република Конго предлаже Русији да “уђу“ у војну сарадњу. Негде далеко се одвијају преговори о изградњи војне базе у Џибутију.

Ово нису параноидни наслови ББЦ-а или ЦНН-а. Ово је реалност у последња два месеца.

Запад је почео да постаје веома нервозан након 30. марта, када је у Централноафричкој Републици (ЦАР) прослављена друга годишњица избора председништва Фостен-Аршанжа Туадере (на стадиону у главном граду Бангију). Председник је стигао на стадион који су некада изградили Французи, у пратњи сумњиве беле заштите у маскирном оделу без ознака.

Формално се заштита таквих догађаја морала пружити од стране Руанђана из преосталих мировних снага УН-а у ЦАР. Али, недељу дана пре овога, раније непознати, али добро наоружани и организовани белци су заменили руандске патроле на градским улицама.

Убрзо је постало јасно да бело обезбеђење потпуно контролише председничку администрацију, гаражу председника и оклопна возила, и имају неограничен приступ његовом кретању и кључним ликовима из Туадериног окружења.

Његова администрација је званично објавила да од сада “постоји група руских специјалних снага за јачање безбедности председника.“ Нова позиција се појавилал у структури председничке администрације – “директор безбедности“ из реда руских официра који је такође одговоран и за рад “групе телохранитеља.“ Французи тврде да је тај исти официр такође “кључни посредник за контакт између ЦАР-а и Русије у одбрамбеној и економској сфери.“

Већ 31. марта је председник Туадера био домаћин параде војника из прве поставе (200 људи) Централноафричке војске, која је у потпуности била наоружана руским оружјем, обучена у руска маскирна одела, а Руси су такође и командовали парадом. Генерално, договор о руској модернизацији војске ЦАР-а је постигнут у октобру прошле године у Сочију, где је Туадера путовао.

Американци су посебно били узнемирени чињеницом да је председник Туадера наредио да се “Русима“ предају Фордови аутомобили који су раније испоручени ЦАР-у од стране Пентагона као војна помоћ. 1,5 милион долара се појавио у рукама Руса, који “бескрупулозно возикају“ ове “Фордове“ широм Бангија. Затим је Туадера предао “Палаис де Беренго“ – бившу резиденцију озлоглашеног диктатора Бокасе, која је напуштена у предграђу Бангија – руским војним саветницима за смештај и као штаб.

Једна од главних жалби локалних становника о француским падобранцима се односила на њихову потпуну бескорисност. Они су брзо преузели контролу над оним рудницима дијаманата и уранијума који су и даље били формално у француској концесији, и нису урадили ништа на улицама Бангија.

За сада нема података о томе ко сада контролише те руднике дијаманата и уранијума.

Међутим, недавни руски споразум са Мозамбиком је остао мање запажен од стране западних медија. У почетку су министри одбране Руске Федерације и Мозамбика потписали споразум о слободном уласку руских ратних бродова у луке Мозамбика.

Према овом споразуму, руски ратни бродови могу да се зауставе у лукама Мозамбика, у складу са поједностављеном шемом, како би се сервисирали и допунили гориво, што ову јужноафричку земљу практично претвара у базу руске морнарице. Она, наравно, није толико пуноправна као база у сиријском Тартусу, али је близу тога.

Затим (22. децембра 2015. године), потписан је комплетан уговор о војно-техничкој сарадњи којим се Мозамбику обезбеђује испорука руског оружја, опреме, као и обука особља. А 28. маја 2018. године, министар спољних послова Мозамбика, Хосе Пачеко, изјавио је да се расправља о номенклатури ових испорука.

“Овај споразум у војној сфери је део општег процеса покретања билатералних односа између Мозамбика и Русије,“ рекао је он. “Међу приоритетима је обука и испорука различите опреме. Ми смо у процесу расправљања о техничким питањима са Русијом како бисмо дефинисали шта тачно Мозамбику треба и како да финансира ове куповине.“

Да се то деси у земљи у којој није било ни совјетског присуства, упркос сталним покушајима Совјетског Савеза да се укорени у региону Централне Африке – Демократској Републици Конго – ово је постао неочекивани маневар. Конвенција о војној сарадњи између Москве и Киншасе је потписана 1999. године, али је остала “мртав папир“ из политичких разлога (споразум није ступио на снагу због прозападног става владе Конга).

А 27. маја ове године, конвенција је обновљена. Испруке руског оружја, опреме и друге специфичне опреме, укључене су у овај споразум. Поред тога, предвиђено је присуство руских саветника и обука војних стручњака из Конга у Русији. “Данас се налазимо у новој парадигми, у супротстављању Западу, а пошто је Русија заинтересована за Африку, видмо њено присуство у ЦАР, “обнављамо“ стари документ,“ рекао је политичар Конга.

Засебна линија преговора се одвија са нафтним Јужним Суданом, ком су хитно потребна оклопна возила и тешка артиљерија, и Џибутијем, који има велепродају и малопродају своје стратешки важне територије за изградњу страних војних база.

Преговори о изградњи руске војне базе у близини већ радне кинеске базе, као и америчке недалеко одатле, већ дуго трају, али су били прекинути због финансијске кризе. У принципу, нема идеологије у поступцима владе Џибутија – за њих су различите стране само питање финансијског промета.

У ово време, Русија би желела да добије тренутни приступ аеродрому и луци који су већ у фази изградње на отвореној равни. Американци који живе на овом аеродрому, не желећи да га деле са Русима, су ти који се томе супротстављају. Међутим, преговори се настављају.

Американци потврђују да је неочекивани и масиван руски продор на тамни континент почетак велике “битке за Африку,“ која ће, за разлику од “посредничких“ ратова хладног рата, користити не само чисто оружане методе, већ и политичко-стратешке. Они тврде да постоји одређени руски “Афрички пројекат.“

Тешко је рећи да ли он постоји или не. Али већ сада је могуће тврдити да ће Црна Африка готово сигурно постати још једна “такмичарска зона,“ како Американци то воле да зову у последње време.

Извор: Webtribune.rs