АМЕРИЧКИ СЕНАТ УСВОЈИО РЕЗОЛУЦИЈУ: Напад на Србију!

Случај браће Битићи направио је праву буру у односима Србије и Сједињених америчких држава, након што је ове недеље амерички Сенат усвојио резолуцију којом се критикује поступање наше земље у овом случају и истиче да ће он остати један од главних фактора у изградњи даљих односа Србије и Америке.

У расправи уочи усвајања резолуције, којом се Србија позива да реши случај браће Битићи, америчких држављана који су се 1999. године прикључили ОВК, а затим ухапшени и погубљени на територији Србије, изнет је низ оштрих оптужби на рачун Србије.

Како су навели конгресмени Елиот Ејнџел и Ли Зелдин, заступници резолуције, поступање Србије у овом случају је за сваку осуду. Они су рекли и да САД већ 19 година наилазе на зид у Србији када је реч о решавању овог случаја, а за браћи Битићи изнели да су своје животе „дали борећи се за правду“.

У резолуцији се јасно истиче да „сваки прогрес у решавању тог случаја, или недостатак истог, мора да остане одлучујући фактор у даљем развоју односа између Америке и Србије“.

То практично значи да ће, инсистирање на откривању починилаца овог злочина, међу којима се, као одговори у ланцу команде, у резолуцији јасно помињу тројица високих функционера Министарства унутрашњих послова тадашње Југославије, остати, уз Косово и проналажење одговорних за паљење америчке амбасаде у Београду 2008. године главни правци притиска САД на Србију и у наредном периоду.

Текст резолуције
Текст резолуције, која је у четвртак усвојена у Комитету за спољне послове америчког Сената, преносимо у целости.

Поводом убиства америчких грађана, у стилу егзекуције, Илија, Агрона и Мехмета Битићија у Републици Србији у јулу 1999, Представнички дом америчког Конгреса је донео следеће закључке:

– Да су браћа Илиј, Агрон и Мехмет Битићи били држављани Сједињених држава рођени у Чикагу у Илиноису од родитеља етничких Албанаца пореклом из оног што је данас Република Косово и који су затим живели у Хемптон Бејсу у Њујорку;

– Да су тројица браће Битићи одговорили на бруталност конфликта повезаног са косовским одвајањем од Републике Србије и Савезне Републике Југославије чија је Србија била саставна република, прикључивањем такозваној „Атлантској бригади“ Ослободилачке војске Косова у априлу 1999. године;

– Да је Војно – технички споразум између Владе Југославије и Северноатланстког савеза ступио на снагу 10. јуна 1999. године што је довело до престанка непријатељстава;

– Да су браћа Битићи ухапшена 23. јуна 1999. године од стране српске војске у оквиру Савезне републике Југославије када су браћа случајно прешла оно што је тада било необележена административна граница док су испраћали етничку ромску породицу са којом су били суседи, на безбедно, изван Косова;

– Да су браћа Битићи била у затвору 15 дана због незаконитог уласка у Савезну републику Југославију у Прокупљу, у Србији, док суд није наредио њихово пуштање 8. јула 1999. године;

– Да је, уместо да буду пуштена, браћу Битићи јединица за специјалне операције српског Министарства унутрашњих послова одвела у објекат за обуку у Петрово Село, у Србији где су сва тројица убијена;

– Да је председник Југославије Слободан Милошевић уклоњен са те позиције 5. октобра 2000. године након масовних демонстрација против његовог одбијања да призна и прихвати резултате избора месец дана раније;

– Да је наредних година политичко вођство у Србији радило на јачању демократских институција, на развијању јаче привржености владавини закона и на обезбеђивању поштовања људских права и фундаменталних слобода, и у време када је Савезна Република Југославија еволуирала у Државну заједницу Србије и Црне Горе у фебруару 2003. године, која се затим распала, када су обе републике прогласиле независност у јуну 2006. године;

– Да је амбасада Сједињених Држава у Београду, Србија обавештена 17. јула 2001. године да су тела Илије, Агрона и Мехмета Битићија пронађена са везаним рукама и ранама од метака на потиљцима, сахрањена на врху раније масовне гробнице у којој се налази око 70 тела убијених цивила са Косова;

– Да су српске власти накнадно истраживале, али да никад нису оптужиле индивидуе из Министарства унутрашњих послова које су биле део ланца команде у вези са овим злочином, укључујући бившег министра унутрашњих псолова Влајка Стојиљковића, асистента министра и начелника Ресора јавне безбедности и команданта кампа за обуку јединица за специјалне операције Горана „Гури“ Радосављевића;

– Да је Влајко Стојиљковић умро од ране коју је себи нанео пуцњем у априлу 2002. године пре него што је премештен у притвор Међународног кривичног суда за бившу Југославију где је оптужен за злочине против човечности и кршење закона или обичаја ратовања за време косовског конфликта;

– Да је Властимир Ђорђевиц ухапшен и пребачен у притвор Међународног кривичног суда за бившу Југославија у јуну 2007. године и осуђен у фебруару 2011. на 27 година затвора (касније смањена казна до 18 година) због злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених током косовског конфликта;
– Да је пријављено да Горан „Гури“ Радосављевић борави у Србији и ради као директор фирме за обезбеђење и консалтинг у Београду и да је истакнути члан владајуће политичке партије;

– Да су два припадника српског Министарства унутрашњих послова Сретан Поповић и Милош Стојановић, били оптужени 2006. године за злочине повезане са њиховом умешаношћу у затварању и превозу браће Битићи из Прокупља до Петрова Села, али ослобођени у мају 2012. године, а жалбени суд је потврдио пресуду у марту 2013. године;

– Да ниједна особа није проглашена кривим за убиства Илија, Агрона и Мехмета Битићија нити за иједан злочин повезан са њиховим смртима;

и

– Да се ниједна особа тренутно не суочава са оптужбама у вези са убиствима браће Битићи упркос многим обећањима српских званичника да ће решити случај: зато је Представнички дом (у сагласности са Сенатом) одлучио да је схватање Конгреса да:

(1) особе одговорне за убиства у јулу 1999. године америчких грађана Илије, Агрона и Мехмета Битићија у Србији морају бити приведени правди;

(2) је за осуду то што ниједна индивидуа није проглашена кривом за егзекуцију над браћом Битићи или за иједан други злочин у вези са њиховом смрћу и то што се ниједна индивидуа чак ни не суочава са оптужбама за ове ужасне злочине;

(3) Влада Србије и њена релевантна министарства и канцеларије, укључујући Тужилаштво за ратне злочине, треба да поставе за свој приоритет да истраже и да кривично гоне, што је пре могуће, оне тренутне или бивше званичнике, за које се верује да су одговорни за њихове смрти, директно или индиректно;

(4) Сједињене државе треба да посвете довољно ресурса да у потпуности помажу и надгледају напре Владе Србије и њених релевантних министарстава и канцеларија да истражују и кривично гоне, што је пре могуће, особе за које се верује да су одговорни за њихове смрти, директно или индиректно;

(5) напредак у решавању овог случаја, или његов недостатак, треба да остане значајан фактор који одређује даљи развој односа између Сједињених Држава и Републике Србије.

Интермагазин