Шта то убија наше пчеле?

Прозор стотине мртвих пчела, угинулих након сунцокретове паше, згрозио је јавност у Србији, која је одмах поставила питање – шта је могло да доводе до угинућа оволиког броја најкориснијих инсеката и да ли то што је убило њих полако убија и нас?

Пчелари су међу собом брзо дошли до закључка да је реч о ГМО семену сунцокрета, којим су се пчеле нажалост храниле. Нездрава, мутирана биљка одмах је убила мале организме. Штета за пчелара, али и још већа штета за људе, јер ако је ова претпоставка тачна, од тог сунцокрета ће се направити уље, које ће потом ући у хуману исхрану. А то не доводи ни до чега доброг.

Бројни су захтевали од пољопривредника који је поставио овај видео да са својим пријатељем, власником угинулих пчела, одмах пријави ратара чији су сунцокрети или никли из ГМО семена, или прскани недозвољеним средствима. Они су такође апеловали да осумњичени ратар, који је по свему судећи из Нове Пазове или околине, мора бити спречен да отровно семе пласира на тржиште, али и да уништава прекопотребне инсекте.

– Сваке године иста прича, а никако да се схвати. Ово је страшно, да ли има неко да ово једанпут заувек заустави? – запитао се један Боривоје.

Да ли је помор ових пчела заиста резултат коришћења штетних супстанци у пољопривреди, није утврђено, но пре пет година у Канади, неколико дана након што је у једној области засађен генетски модификован кукуруз, пчеле су почеле да умиру у гомилама. Само један пчелар изгубио је 600 кошница и 37 милиона пчела.

Како су стручњаци тада објасили, 24 одсто сваког ГМО семена претходно је третирано неоникотиноидним пестицидима. Ове хемикалије се апсорбују у ткива развијајуће биљке, због чега је њено лишће отровно за штеточине, али и су јој и полен, нектар и цвеће токсични за било коју другу животињу, чак и за људе.

Два независна и одвојена истраживања показала су да је узрок смрти ових пчела семе третирано неоникотиноидима.

У Србији је и даље на снази изричита забрана производње и промета ГМО хране.

Масовно угинуће пчела последњих година узнемирило је и забринуло светске и домаће стручњаке, јер је тиме доведено у опасност више од 20.000 биљних врста, чији су главни опрашивачи управо пчеле. У Србији се губици крећу од 20 до 37 одсто на годишњем нивоу, зависно од области.

Алберта Ајнштајн је имао тезу да уколико би све пчеле изумрле, човечанству би остало још свега четири године живота.

Извор: Telegraf