Трампова идеја и решеност да „Америку стави на прво место“ у односу на НАТО савезнике

Већ неко време влада донекле затегнута атмосфера и међу земљама чланицама НАТО-а.

Амерички председник Доналд Трамп се љути на остале чланице НАТО-а, посебно на оне европске због тога што не желе да поднесу већи терет што се тиче трошкова одбране. Ово је само једна од многих ставки које угрожавају односе Европе и САД, па се сада сви питају шта ће се догодити следеће недеље током НАТО самита у Бриселу.

Одлуке које ће се донети, неће утицати смо на САД и Европу, већ и на читав свет, па ми могло да се деси да односи снага у свету буду промењени. О овом питању, као и о страху европских савезника, бавио се Стивен Колинсон из CNN.

Доналд Трамп је и раније говорио да није фер да се о свему брине Америка и да би та расподела морала да буде фер. Он није рекао ништа ново, што нису истицали и претходни амерички председници.

Амерички председник је посебно осетљив на америчке трошкове који се односе на заштиту њених савезника, како у Азији, тако и у Европи.

Ове притужбе су играле важну улогу у његовој председничкој кампањи, па нико у Европи, није могао да каже да није био спреман.

– То нас кошта превише новца и искрено они морају више да уложе, јер овако сада плаћамо диспропорционално – рекао је Трамп за CNN током марта 2016. године.

Трамп је прошле година на НАТО самиту рекао да Европа није фер према америчким обвезницима. Он је чак на самиту Г7 рекао да је НАТО споразум, гори од споразума НАФТА.

Сада, уочи НАТО самита у Бриселу следеће недеље, Трампов бес постаје све већи.

Он је већ послао писма владама више различитих земаља, што повећава страх да би он могао да овај савез доведе у ризик.

Иако ништа није сигурно, европске државе ипак имају разлог за забринутост, пошто је Трамп итекако познат по томе да уме да повуче своју државу из важних споразума, што је до сада више пута и урадио.

И док су са једне стране Трампове жалбе оправдане, критичари се плаше да би ово могло да раздвоји систем који је САД учинио међу најбогатијим и најснажнијим државама на свету.

Трампова идеја и решеност да „Америку стави на прво место“ компликују напори Ангеле Меркел и Терезе Меј да од својих грађана траже више новца, како би се задовољили захтеви САД.

Они ће такође имати изузетно малу подршку када је реч о слању трупа у било које ратове под вођством Трампа, пише CNN.

Такође, Трампова сумња у стране институције би могла да угрози и његове захтеве за већим трошковима, као и његова погрешна схватања да је НАТО клуб чији европски чланови поседују милионе или милијарде долара.

Његову посвећеност НАТО-у донекле угрожава и његова сарадња са руским лидером Владимиром Путином, чија је политика осмишљена да подрива Запад. А ово његови западни савезници виде као претњу по своју безбедност.

Остали савезници страхују да их САД више неће бранити ако не задовоље захтева потрошње, што би могло да подрије централну структуру НАТО-а и да обрадује Москву.

Способност НАТО чланица да измирују своје обевезе у висини од 2 одсто њиховог БДП, већ дуже време је проблем у Вашингтону.

– Ако имамо колективну одбрану, то значи да сви морамо подједнако да учествујемо. Ми сада имамо неке партнере који не могу да испуне своје обавезе – рекао је Барака Обама у Бриселу 2014. године.

– Ситуација у Украјини нас подсећа да наша слобода није бесплатна и да морамо да платимо особље, обуку и оружје како би осигурали рад НАТО снага – рекао је он.

Шест година раније, исто током НАТО самита, бивши председник Џорџ Буш је позвао НАТО чланице да повећу своја улагања у одбрану како би подржале операције НАТО-а и ЕУ.

– Америка верује да ако Европљани инвестирају у своју одбрану, да ћемо бити јачи и способнији да радимо заједно – рекао је он.

Чак и без Трампа је било неизбежно да Америка почне да преиспитује своје обавезе у иностранству, као и трошкове око НАТО-а.

Они су такође посебно били ангажовани у Европи и током Другог светског рата, као и Хладног рата.

Сада многи страхују да ће се у Бриселу следеће недеље поновити сцена са самита Г7 у Канади, када се Трамп посвађао са готово свим водећим светским лидерима.

Последње НАТО бројке показују да су се од 2017. године повећали трошкови одбране на 4,3 одсто од укупног БДП за сваку државу чланицу ЕУ, као и Канаду.

Ово се догодило због већег страха од Русије, највише због анексије Крима 2014. године. Међутим, проблем са САД сеже дубље од самих бројки, пише CNN.

Многи амерички званичници користе ово како ућуткали Трампове критичаре, који истичу да он намерно руши НАТО савез јер жели боље односе са Путином.

– Ако мислите да је Русија претња, поставите питање зашто Немачка троши мање од 1,2 одсто свог БДП на одбрану – рекао је Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон за CBS.

Немачка ће повећати трошкове

Немачка је обећала да ће у своју одбрану уложити више до 2025. године. План јој је да уложи 1,5 одсто у одбрану. Улагање у одбрану је увек незгодна тема у некој држави, посебно ако се ради о оној која је имала милитаристичку прошлост.

У писму Меркеловој, Трамп је рекао да разуме политичка ограничења због којих је Немачка смањила своје трошкове.

Међутим, европске државе не престају да страхују да ће САД почети да доводе у питање сопствену преданост европској одбрани ако Европа не уложи више.

Европске државе су САД пружиле велику подршку након терористичког напада 11. септембра 2001. године.

Велика Британија и Канада су претрпеле велике губитке док су се са САД бориле у Авганистану. У тој групи се нашла и Немачка.

Док Трамп наставља да бесни, постоји забринутос да он чак и не дели заједничке вредности са осталим чланицама НАТО-а.

Шта би Америка могла да тражи од својих савезника?

У колумни за „Вашингтон пост“, Ен Еплбом анализира предстојећи самит НАТО-а као и сусрет Трампа са Путином.

– Први пут од 1945. године Европа се бори са америчким председником који има фундаментално другачији поглед на међународну улогу Америке… Он може да користи свој састанак са Путином у исту сврху: да застраши Британце, Немце и друге забринуте агресивним руским понашањем, и да их примора да раде оно што он жели, у свакој сфери за коју се забрине – пише колумнисткиња „Вашингтон поста“.

Она износи и претпоставку да ће сходно томе можда од Немаца бити затражено да униште своју аутомобилску индустрију у замену за држање америчких трупа у Хајделбергу, преноси Слободна Европа.

„Можда ће Британцима бити речено да доведу до банкрота своје пољопривреднике у замену за обећања о заједничким маневрима. Што се тиче мањих земаља – Естоније, Литваније – немају среће: немају много чипова за погађање у овом новом покеру, а могу их и продати Путину – ако их жели – по ниској цени.“

Истовремено, Форин полиси пише да изгледа да Трамп не познаје историју и да стога не изненађује то што и Европљани и Американци сада гледају на самит НАТО-а у јулу са одређеном зебњом.

– Иако се може радити на постепеном смањењу улоге САД у Европи и препуштању Европљанима да се баве сопственом одбраном, кретање у том правцу заправо чини ЕУ важнијом, а уједно игра битну улогу у одржавању мира и просперитета у Европи. Ако Трамп жели мање да чини за НАТО, укратко, он би требало да прихвати ЕУ уместо да је негира – истиче политички магазин.

-Вашингтон није желео да ниједна земља не буде доминантна у Европи или да је унифицира под њеним руководством, јер би регионални хегемон ове врсте био конкурент и може на крају покушати да успостави значајну безбедносну улогу на западној хемисфери и присилити Американце да се више брину за одбрану својих обала – пише „Форин полиси“.

Форин полиси наводи и да данас у Европи нема потенцијалног хегемона и да стога не постоји озбиљна претња регионалној равнотежи моћи.

Када је реч о састанку са Путином, у тексту се тврди да ако је Трамп паметан и заинтересован за добар споразум са Путином, он би желео да се појави у Хелсинкију након успешног самита НАТО-а и јединственим савезом иза себе.

– Ако би се Трамп појавио са неуспешним самитом НАТО-а, Путин би већ постигао основни стратешки циљ и имао би мало разлога да Трампу направи било какву услугу – закључује Форин полиси.

Фајненшл тајмс подсећа да ће за пар недеља Трамп одржати свој први самит са још једним лидером којима има непријатељски однос према ЕУ – Владимиром Путином. ФТ сматра да политички лидери ЕУ имају разлога да гледају на тај састанак са реалним страхом.

Телеграф/Интермагазин