САД не дозвољава Немачкој самосталну економску политику

После Трампове тираде да је неправедно да Америка брани Немачку која не плаћа довољно трошкове одбране, а налази се под „тоталном руском контролом“ због трговине гасом, остаје нејасно ко кога заправо контролише. Ради се о наставку Трампове политике стварања раскола међу савезницима, тврде аналитичари.

На својој првој станици током европске турнеје, у Бриселу, где ће присуствовати самиту НАТО-а, амерички председник Доналд Трамп оштро је напао Немачку, оптуживши ову земљу да је под, како је рекао, тоталном контролом Русије.

Будући да Берлин плаћа милијарде долара Москви за руски гас, а уз то са Русијом ради на пројекту гасовода „Северни ток 2“, неправедно је, сматра амерички председник, да његова земља брани Немачку.

Таква изјава се уклапа у Трампову политику изазивања раскола међу савезницима, сматра некадашњи дописник листа „Политика“ из Америке Милан Мишић, чему се, како каже, Русија и Владимир Путин свакако радују.

„И пре данашњег дана, када почиње НАТО самит, постојала су велика страховања да ће по укупној атмосфери и расправи међу савезницима бити сасвим другачији од онога који ће уследити после тога са Путином, који ће, како се очекује, бити много срдачнији“, каже Мишић.

Сама изјава, према Мишићевим речима, мешавина је неких тачних чињеница, попут оне да бивши немачки канцелар Герхард Шредер ради за руску гасну компанију и оних које су, како каже, само у Трамповој глави.

„У сваком случају, то је удар на водећу земљу ЕУ и нешто што свакако не доприноси јачању западног савеза. Оно што треба имати у виду, то је да приликом сусрета са Путином, Трамп по први пут неће говорити у име свих савезника, него само у име Америке“, објашњава Мишић.

Председник САД већ дуже време критикује европске савезнике из НАТО-а због коришћења америчких одбрамбених капацитета. До сада је свега пет земаља чланица Алијансе повећало трошкове за одбрану на захтеваних два одсто бруто домаћег производа (БДП) — Грчка, Велика Британија, Естонија, Пољска и сама Америка.

Немачка је 2015. повећала трошкове одбране на 1,1 одсто БДП-а, а у мају се обавезала да ће до 2025. повећати трошкове на 1,5 одсто БДП-а.

Међутим, досадашња политика Трампове администрације показала је да на трошкове одбране и на трговински биланс гледа као на повезане ствари. А када је трговински биланс у питању ниједан од савезника неће бити поштеђен, па тако ни Немачка.

Осим што Немачку критикује због веза са Русијом и због малог издвајања за одбрану, Трамп је запретио подизањем царина на увоз немачких аутомобила у САД због дефицита у трговинском билансу на америчкој страни.

За Мајкла Брауна, менаџера лондонске инвестиционе компаније „Мартин Кари“, Трампови коментари неће допринети деескалацији тензија.

„Био је то напад и на Немачку и на Русију“, изјавио је Браун за амерички канал Си-Ен-Би-Си. „Оно што Трамп говори је: ‚Не могу да контролишем Русију, осим ако не могу да контролишем Немачку да упумпава новац у Русију‘“, сматра Браун.

Из свега би се могло закључити да постоји много жеље за контролом, али ко кога заправо контролише? Колико је тачна тврдња америчког председника да Русија спроводи тоталну контролу над Немачком због тога што се најмоћнија европска економија снабдева гасом из Русије?

Тешко је одговорити на то питање, сматра Мишић. Две земље имају свестране економске везе.

„Немачка привреда је извозна, а Русија је, са друге стране, гладна такозваних капиталних долара, технологије и машинерија. Немачкој свакако не одговара данашњи положај Русије која је под санкцијама и у улози некаквог међународног парије. Али тврдити да Русија контролише Немачку ипак захтева доста маште и доста напора“, каже Мишић.

Не би се рекло да Русија контролише Немачку, јер Немачка је суверена земља и лидер ЕУ у сваком смислу, сматра Деспот Ковачевић, асистент на београдском Факултету политичких наука.

„То што ради Трамп у ствари је само наставак његове политичке игре, у складу са свим очекивањима и са свим његовим предизборним обећањима. Он води потпуно другачију политику у односу на своје претходнике, а заоштравање на нивоу ЕУ — Америка види се још од ранијих конференција и скупова. Мислим да је то само покушај да пребаци терет одговорности за лоше односе на Немачку“, каже он.

У прилог тези да Русија не контролише Немачку говори и чињеница да се Немачка придружила санкцијама својих западних савезника према Русији, додаје Ковачевић, који се, како каже, не слаже са Брауновим ставом да се ради о нападу и на Русију и на Немачку.

„Ово је пре свега нови напад на ЕУ и на европске институције. Трамп очигледно покушава да направи биполарни свет односа између Русије и САД, а све остале покушава да смести у неки други ранг, што је показао својим ранијим политикама и односом према Канади и према земљама ЕУ“, закључује Ковачевић.

А на Трампове коментаре поводом увоза руског гаса и немачког давања за одбрану огласили су се и немачки званичници, канцеларка Ангела Меркел и министарка одбране Урсула фон дер Лејен.

Прво је Лејенова демантовала Трампа да је њена држава под тоталном руском контролом, правдајући се да Немачка и Русија несумњиво имају много неразјашњених питања, док је Меркелова посегла за искуством односа СССР-а и Источне Немачке, државе у којој је одрасла.

„Лично сам искусила на који начин је Совјетски Савез контролисао део Немачке. Веома сам срећна што данас живимо уједињени у слободи, у Савезној Републици Немачкој. Због тога можемо да кажемо да можемо да водимо независну политику и доносимо независне политичке одлуке. То је веома добро, посебно за људе у Источној Немачкој“, рекла је немачка канцеларка, додајући да њена земља доста тога чини за НАТО.

„Немачка је друга (од чланица НАТО-а) по обезбеђивању трупа (за мисије), највећи део нашег војног капацитета понуђен је НАТО и све до данас смо снажно ангажовани у Авганистану. Тиме такође бранимо интересе САД“, поручила је Меркелова.

После свега, и даље је нејасно ко кога контролише. Оно што јесте јасно, то је да је Немачка чланица НАТО алијансе у којој САД имају водећу улогу, а из правдања немачких званичника само можемо да изведемо закључак колико им је стало да амерички председник промени своје мишљење.

Спутник