Русија је непријатељ и крајња мета

Иста мета, исто растојање. Тако би се из угла Москве могле оценити поруке упућене са самита НАТО-а у Бриселу.

Лидери земаља чланица Алијансе су, наиме, позвали Русију да повуче своју војску која је, како тврде, стационирана у Украјини, Грузији и Молдавији. То се наводи у заједничком саопштењу, објављеном након у ком је још једном истакнута подршка територијалном интегритету и суверенитету Украјине, Грузије и Молдавије, „са њиховим међународно признатим границама“.

У Москви не виде у таквом ставу ништа ново, а, како каже портпарол Кремља Дмитриј Песков, односи Русије према НАТО као према организацији која је усмерена на конфронтацију се неће променити.
НАТО званичници, Кијев и западне земље већ рутински износе оптужбе да се Москва меша у унутрашња питања Украјине, које Русија одбацује као неприхватљиве, баш као и тврдње о наводном присуству руских војника у Донбасу или о испоручивању оружја и муниције снагама самопроглашене Доњецке и Луганске републике.

Такође, Русију су са Запада не једном позивали да повуче признање Абхазије и Јужне Осетије, самопроглашених република које су се одвојиле од Грузије. Што се тиче Молдавије, оперативна група руских трупа налази се на територији самопроглашеног Придњестровља које се издвојило из Молдавије 1995. године.

Поводом порука НАТО-а упућених Русији, Јуриј Швиткин, заменик председника Комитета Државне думе за одбрану, каже да ће Русија свакако имати одговор на било какве агресивне планове Алијансе.

Ако неко данас удружи снаге требало би, оцењује он, да води борбу против глобалних претњи као што су тероризам и екстремизам, а кад се води борба са ветрењачама, онда траже у Русији непријатеља.

„У овом случају важи изрека: да није тужно, било би смешно. Уместо да НАТО уједини напоре он предузима деструктивне кораке према нашој земљи и покушава да спроведе своје агресивне планове. То говори о томе да НАТО гледа на Русију као на потенцијалног противника и предузима мере које нису усмерене на конструктиван дијалог“, каже Швиткин.

Он подсећа да се Алијанса на превару приближила границама Русије и да распоређује близу ње своје базе, што само наглашава агресивност НАТО према Русији, а не обрнуто.

„Ми, наравно, не можемо да будемо само посматрачи. Ни у ком случају нећемо улазити у трку у наоружању, али ћемо, дефинитивно, предузети одређене кораке“, поручује руски парламентарац.

Политиколог са Финансијског универзитета при влади Русије Леонид Крутаков оцењује да поруке упућене са самита НАТО потврђују да је Алијанса офанзивни савез.

„Јединствена стратегија САД је поткопавање свих интеграционих процеса и било каквог успостављања веза између земаља које не обухвата САД. Грузија, Украјина, Молдавија и Узбекистан су земље које су биле учеснице ’Партнерства за мир‘, а оне су се, узгред буди речено, опробале и у Југославији у мировним снагама, као и у Ираку“, напомиње Крутаков.

НАТО је, додаје саговорник Спутњика, офанзивни савез и он се неће зауставити на пола пута, зато што конкуренција не води ка миру.

Оливера Икодиновић

Спутник