Катарина Ђокић: Извозимо оружје нестабилним земљама!

Истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Катарина Ђокић изјавила је данас да су међу традиционалним увозницима српског наоружања државе које су у скорије време имале или и даље имају проблема са нестабилношћу и кршењем људских права, попут Египта, Ирака или Мјанмара, иако се Србија у принципу придржава ембарга Уједињених нација када је реч о извозу наоружања.

У изјави агенцији Бета, Катарина Ђокић је навела да Србија послује и са државама које су под ембаргом Европске уније (ЕУ) на наоружање, попут Египта, Ирака, Мјанмара, Русије и Белорусије, што указује да су економски и социјални интереси супротстављени тим одредбама.

Она је додала да то, међутим, не делује као највећи проблем за ЕУ у процесу преговора са Србијом, али јесте нешто што би требало имати на уму ако је Србија озбиљна у жељи да постане чланица ЕУ.

„Наш Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме излистава, међутим, и друге критеријуме о којима би Министарство трговине требало да води рачуна приликом издавања дозвола за извоз, укључујући и то да ли извоз може допринети погоршању стања људских права и погоршању конфликта у земљи која увози оружје. Један од критеријума за дозволу извоза јесте да ли постоји ризик од преусмеравања наоружања, односно препродаје на црном тржишту, продаје или донације различитим паравојним групама. Ове обавезе произилазе и из Међународног споразума о трговини наоружањем који је Србија ратификовала“, тврди она.

Према њеним речима, Министарство трговине о издавању дозвола за извоз одлучује уз обавезно консултовање са Министарством одбране, МУП-ом, Министарством спољних послова и Безбедносно-информативном агенцијом. Осим тога, Закон обавезује фирме које врше извоз да приликом тражења дозвола доставе сертификат крајњег корисника, који издају надлежни органи у земљи која увози наоружање и који потврђује ко ће бити крајњи корисник, војска или полиција. Ова прилично компликована бирократска процедура требало би да служи управо томе да се смањи ризик да ће извезено оружје завршити у погрешним рукама или бити употребљено на нежељен начин“, наводи истраживачица БЦБП.

Катарина Ђокић примећује, наводећи пример снимка убијања жене и деце у Камеруну јуришним пушкама М-21 из Крагујевца, да је немогуће потпуно предвидети како ће извезено оружје бити употребљено иако су и међународни споразуми и домаће процедуре осмишљене тако да минимизирају могућност да се извезе пушка неком ко ће убијати децу.

Истраживачића БЦБП је истакла да је извоз преко посредника, упркос свим ризицима, уобичајена пракса.

„Као посредници појављују се фирме регистроване на Кипру, Бугарској, али и Белизеу, Сент Китсу и Невису и то није само по себи нелегално јер сертификат крајњег корисника је обавезан за издавање дозволе. Ипак, код оваквог начина извоза већи је ризик корупције, нарочито ако државе у којима су посредници регистровани не регулишу и не надзиру на одговарајући начин њихово деловање“, нагласила је Ђокић.

Она указује да од продаје преко посредника постоји већи ризик да ће оружје завршити у нежељеним рукама, као и да, када га легално купе државе које имају проблем са нестабилношћу и високом корупцијом, оно у неком тренутку може бити покрадено или нелегално препродато из складишта.

„Познат је пример када се муниција произведена у Србији, током грађанског рада у Обали Слоноваче, некако нашла у рукама цивила. Истрага УН експерата је тада показала да је муниција из Србије прво извезена у Израел, да би одатле била легално препродата Буркини Фасо за потребе полиције и војске, где је у једном тренутку била пријављена као нестала“, објаснила је она и додала да су лако и малокалибарско наоружање и муниција, главни извозни производи Србије, посебно ризични у овом погледу, јер лакше „испаре“ него подморница или авион.

Катарина Ђокић наводи да је, према последњим званичним подацима из 2016. године, Србија извезла наоружање и војну опрему у укупно 77 земаља (што директно, што преко посредника). По вредности реализованог извоза, највеће извозне дестинације су САД (72 милиона долара), Алжир (71 милион) и Уједињени Арапски Емирати (скоро 51 милион).

Што се тиче врсте наоружања, Министарство трговине у својим годишњим извештајима не „разбија“ податке по врстама наоружања, већ само набраја које су све врсте наоружања извезене у неку земљу. Стога је немогуће доћи до прецизних података, али уопштено, доминирају муниција, лако и малокалибарско наоружање (пушке, пиштољи) и артиљеријска средства.

Бета