Српска шаховска табла међународних односа – Играчи, скакачи, ловци и пијуни

Протекла недеља је за Србију била интезивна на спољнополитичком плану, почев од јачања односа са САД и обележавања 100 година, од када се вијорила српска застава на Белој кући, до посете председника Израела и подршке председнику Вучићу и Србији, по питању Косова и Метохије. Русија, поновила, да је чврсто на позицијима Резолуције 1244 која гарантује опстанак КиМ у саставу Србије. Такође, имали смо низ међународних похвала за борбу против међународног криминала и тероризма које је добио министар Стефановић.

Предвођени сјајним Савићем, српски ватерполисти освојили су злато и ублажили тугу за пласманом селектованих фудбалера недораслог Крстајића. Нажалост, остало је непримећено да се из дипломатске службе повлачи проф. др Дарко Танасковић, један од највећих бораца за српску ствар који ужива веће поштовање у свету него у Министарству спољних послова.

Танасковић је одан српски патриота који је, уз подршку председника Вучића, директно заслужан за одбрану целокупне српске баштине од покушаја да на силу тзв. „Косово“ постане члан УНЕСКО-а. Ништа бољи третман нема ни владика Иринеј Добријевић. Захваљујући његовом дипломатском угледу и личним везама са најутицајнијим личностима за време погрома Срба на КиМ 2004. године спасио је манастир Високе Дечане од шиптарских терориста и доказао да његов позив мења све. И Танасковић, и Иринеј Добријевић, као и многи други, желе и умеју да допринесу српским интересима. Свима је јасно да МСП не функционише у мери изазова на које Србија мора да одговори. У важним земљама немамо амбасадоре.

У Британији док „Уједињена велика енглеска ложа“ одлучује да Шиптарима не призна „Косово“, у Аустрији када се формира Влада, у којој више од половине министара не признаје „Косово“, рад Управе за дијаспору је деградиран због чега је пет милиона Срба из дијаспоре који сваке године рођацима у Србију пошаљу око пет милијарди евра, остављено на “цедилу“.

Знамо колико Срби из расејања могу да допринесу дипломатским победама, као некада Пупин и Тесла, а данас Новак, најелитније судије, инжењери и програмери у САД и ЕУ. У међународним односима је као у спорту, одмах се уочи разлика између „ловца“, „скакача“ и „пијуна“. Савић је ловац и освајач а Крстајић је пијун. Оно што знају Одаловић и Тончев то не умеју и неће Танасковић и Иринеј, и у томе је разлика између скакача, ловаца и пијуна на дипломатској шаховској табли, и у тамним коридорима моћи српске политичке реалности. А када је државник прави играч, мотивисан да победи, загледан у своје и противничке фигуре на дипломатској шаховској табли, нема дилему да ли ће жртвовати пијуне а до краја игре чувати ловце јер они доносе победу.

Александар ЂУРЂЕВ, председник Српске лиге