Настанак модерне државе Израел и наше пријатељство

Србија је имала част да угости председника Израела Рувена Ривлина, једног у низу државника Израела који се доказао као искрени пријатељ српског народа.

Рувена Ривлин

 Наша два народа имају дуго историју пријатељских односа који су такви остајали, па и по цену нарушавања односа са моћнијим савезником. Пример из блиске историје је одбијање и противљење министра спољних послова Арија Шарона интервенцији и бомбардовању СР Југославије.

                                                    Арија Шарона

Он је јасно и недвосмислено изјавио да је то акт бруталне агресије на нашу земљу и са тиме је Израел дошао у сукоб са америчком администрацијом. Члан Кнесета(Израелски парламент) Елјаким Хаецни рекао је да Срби треба да буду први који ће добити израелску помоћ. „Они су наши традиционални пријатељи“ рекао је гостујући на израелском радију. Такође и министар правде Јосеф Томи Лапид је помагао и лобирао за српски народ, чему је вероватно кумовала и чињеница да је рођен у Новом Саду а да га је српска породица га спасиле од смрти.

                                      Јосеф Томи Лапид

Али, да се вратимо у историју и да се осврнемо на стварање државе Израел; мислим да је битно да истакнем неке чињенице које показују да Јеврејски народ ту државу није добио на тацни, већ оргомном незамисливом вољом, жртвом и непрекидном борбом. Ционистички покрет је јеврејски нацоналистички покрет настао је као одговор на погром Јевреја у Русији. Покрет је заговарао идеју о стварању јединствене државе Јевреја у Палестини.Британски министар иностраних послова лорд Балфор упутио 2. новембра 1917. Ционистичком савезу Велике Британије и Ирске преко познатог банкара лорда Ротшилда, вође британске јеврејске заједнице, у коме, у име Владе подржава јеврејске тежње за стварање „националног дома“ у Палестини. Јевреји су помогли да В.Британија добије мандат друштва народа да заузме Палестину. Почело је досељавање Јевреја у Палестину, али то изазиза гнев Арапа и дешавају се честе побуне и сукоби Јевреја и Арапа, док се Британци не мешају у сукобе. Највећу побуну Арапа организује 1936 јерусалимски муфтија хаџи Мухамед Амин Ел Хусеини,а Британци гуше ову побуну, док муфтија бежи у Берлин. Касније ће муфтија Хесеини учествовати у стварању Ханџар СС дивизије у Сарајеву познатој по бруталном клању Срба.

Хесеини у Сарајеву

В.Британија 1939 издаје Белу књигу или бели папир, који представља срамни покушај додворавању Хитлера и који ограничава улазак Јевреја у Палестину на 7.500 људи за пет година.Искрено говорећи, да није било ове Беле књиге, сигуран сам да би размере холокауста биле мање. За време рата дешавала су се многа легална и нелегална усељавања и даља поларизација две заједнице. Током холокауста у Европи, Велика Британија и САД нису прихватале јеврејске усељенике, па је њихова једина нада била Палестина. Као резултат тога, 1947. Јевреји чине 33% становника. Током година, Јевреји су стекли и много земље купујући је од Арапа. Председник САД позива Британију да отвори палестинска врата 1945. за 100.000 Јевреја, који су преживели холокауст и послератне прогоне по Европи. Године 1947. британска влада објављује да намерава да одустане од мандата и препусти питање Палестине Уједињеним нацијама. УН усваја резолуцију 181. 29. новембра 1947. и предлаже следећи план поделе: британски мандат Палестина дели се на две државе, арапску и јеврејску, повезане економском унијом и подручје Јерусалима под међународним надзором; јеврејска држава би обухватала 55% земље (укључујући пустињу Негев) са 498.000 Јевреја и наводно само 497.000 не-Јевреја. Одређени демографски подаци показују још гори однос по Јевреје и ОУН пошто су Арапи по њима требало да чине 51 % становништва Израела; арапска држава би обухватала 45% земље са 807.000 не-Јевреја и 10.000 Јевреја; Јерусалимско подручје имало би 105.000 не-Јевреја и 100.000 Јевреја. Док су Јевреји у Палестини прихватили план, палестински Арапи су га потпуно одбацили, јер су сматрали да читава територија припада њима. Јевреји су чинили већину само на подручју града Јафе док су у свих других 15 територијалних подручја Арапи били већина по попису становништва из 1945. године. Држава Израел проглашена је 14. маја 1948. Арапске земље су већ сутрадан у име заштите Арапа на овом подручју напале Израел. Избио је рат између Израела и следећих арапских земаља: Либана,
: Сирије, Египта, Трансјорданије, Саудијске Арабије и Јемена. Југославија је међу првим државама које су признале Дражаву Израел и у рату који је наступио следећег дана након проглашења државе свесрдно је помагала у тој борби. Оружје које је стизало из Чехословачке, авиони и други материјал је ишао реком Дунав а онда преко луке у Шибенику до Израела. Такође, транспорт је вршен и авионима преко аеродрома у Мостару.

Израелски авиони на аеродрому у Никшићу

Из Југославије је у неких пет таласа од 1948 до 1952 у организованој емиграцији иселило се око 7500 Јевреја, а многи од њих имали су ратно искуство борећи се у партизанским јединицама, те су они дали велики допринос у рату са Арапима. Та Емиграција је репрезантативни пример слободне емиграције. Израел је успео да победи нападаче и да од првобитних 51% колико је добио резолуцијом УН освоји 78% територије .

Аутор: историчар Кулачин Данијел

1/2