Владимир Ђукановић: Посвећеност

Шта је несумњива предност Александра Вучића и свакако неупитни недостатак унесрећене опозиције?
Посвећеност послу.
Вучић је фанатизован тип у послу који ради. Ко га познаје веома добро зна колико је генерално тешко са њим радити, јер код њега не постоји реч „одмор“. Да будем искрен, лично нема шансе то да пратим, те никако не бих волео да ме Бог казни и да будем у неком његовом ближем окружењу сарадника. То аутоматски значи да те породица заборавља и да си на располагању двадесет четири часа. О викенду, не дај Боже годишњем одмору, можеш само да сањаш. Ипак, то је једини пут да увек побеђујеш и да у политици трајеш.
Опозиција је све супротно томе. Лењи као пањеви, навикнути на живот по кључу „комбинације“, без жеље да се завуку у неки засеок како не би испрљали своје салонске ципелице, против оваквог Вучића готово да немају никакве шансе. Највећи део њих спава до подне, онда помало твитне из неког кафића и мисли како је много паметан. Да их питате за неки топоним у Србији или да ли су обишли неку општину, а да није београдски круг двојке, кладим се у шта хоћете да везе са тим немају.
Више пута сам био присутан када ми Вучић показује хрпу папира, разноразних докумената, којих има бар по 200-300 страна и када  ми каже да то мора у току дана да прочита. Да будем искрен, ја 200-300 страна читам бар два до три дана, а он то манијакло ишчита током радног времена које иначе почиње негде у 05:30 када већина нас не зна ни где се налази. Он у току дана стигне да се састане са ко зна колико људи, да оде и отвори фабрику, да размишља о стратегији за Косово и Метохију, да саслуша све о страначким мукама и проблемима, да увиди шта му противници спремају и што је најлуђе од свега- да још додатно учи. Да ли је неки од језика који није до краја савладао или нешто из политичке теорије и историје, небитно је, јер похвално што уопште успева да се надограђује поред свих обавеза. Неком ово делује смешно и као претеривање, али ми који га познајемо знамо да је то тако. На годишњи одмор, бар колико за знам, није отишао брат брату пуних 15 година, ако не и дуже.
Да се разумемо, не кажем да би свако овако требало да живи и да ради, чак напротив. Нема шансе да бих то икада пожелео чак ни најгорем душману, јер је то убитачни темпо.  Ипак, у политици се ништа не препушта случају. То је Вучић одавно савладао и чини ми се да је Јово Бакић једном приликом исправно дефинисао Вучића и његове противнике- Вучић живи за политику, а они живе од политике.
Не можеш Вучића да победиш тако што ћеш у години у којој се много тога одлучује о Србији, а додатно тврдиш да ће можда бити избори, као лидер некакве опозиције отићи на море и тамо се сав разгаћен фотографисати. То је недопустиво и то показује колико си ти као некакав лидер опозиције непосвећен свом послу. Тиме шаљеш поруку да ако случајно ти се заломи да будеш власт да ћеш бити тако опуштен, а то у Србији није могуће. Сећам се добро наших опозиционх дана, посебно када се осећало да имамо шансе да победимо Тадића и његов режим. Ником није падало напамет да иде на море и да се одмара, већ се током лета спремала стратегија за јесен и како да се приђе народу. Тада смо као никада обилазили Србију, јер је Србија током лета препуна догађаја. Хтели смо да нас народ види и упозна. Данас, после толико година, на тим истим догађајима могу се видети само активисти владајуће Српске напредне странке и то са све локалним лидерима странке или са неким од посланика. По сунцу, кад најгоре упече, Вучић иде и отвара фабрику, док се неки разгаћују по мору.
Е, то је оно због чега ће Вучић увек побеђивати овакву несрећну конкуренцију.
A U.S. coal miner, trained by a crew of German experts, operates electric switches controlling movements of a new-type German mining machine operating underground in West Virginia. The imported machine, 328 feet long, produced up to two tons of coal a minute. At right are chunks of coal being transported after the machine has sliced them off the seam. (AP Photo)
Владимир Ђукановић