Кентера, Лугоња и Куљача урадили више на промоцији 1918. него све српске државе заједно

28. јула 1918. године, у част слободарског српског народа застава Србије вијорила се изнад Бијеле куће. Вијек касније, о овоме се слабо зна. На промоцији 1918. године, посебно у Америци, више су учинили Марко Кентера и Немања Куљача, уз умјетнички допринос једног од најбољих графичких дизајнера у југоисточној Европи, Маринка Лугоње, него све српске државе заједно.
Подсјетимо, 28. јула 1918, године амерички предсједник Вудро Вилсон позвао је амерички народ да се моли за Србију и српски народ. Његов апел је прочитан у свим црквама и објављен у свим већим новинама. Црквена звона широм Америке звонила су у 12 сати у почаст српских жртвама. Српска застава се завијорила на Бијелој кући и на јавним зградама у главном граду САД.
„У недјељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, прије него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља ријешеног да га уништи… Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност… Позивам народ Сједињених Америчких Држава, свих вјера и вјероисповјести, да се окупе на својим мјесним богослужењима, у недјељу 28. јула, у циљу исказивања саосјећања са овим подјармљеним народом и њиховим истородницима у другим земљама, и да призовемо благослов свемогућег Бога за њих саме као и за циљ којем су се посветили“, казао је између осталог у апелу предсједник Вилсон, који је 28. јул 1918. године прогласио за Српски дан.
100 година касније, поводом прославе 100 годишњице „Дана српске заставе на Бијелој кући“ конгресмен Тед По је позвао епископа источно-америчког Иринеја да, као гостујући капелар, прочита молитву на отварању представничког дома Конгреса САД у Вашингтону.

Ово је био први пут, у историји Сједињених Америчких Држава, да се српски владика Иринеј помоли Господу за чланове Конгреса и благостање свих.
Изложбом „Тамо далеко“ представили 1918. годину српском и америчком народу
Једна од најзначајних година у српској историји, 1918, остала би магловита представа данашњим генерацијама да није било изузетног залагања тројице ентузијаста, Марка Кентере, Маринка Лугоње и Немање Куљаче. Ондашње вријеме, искушења, страдања и подвизи, „оживјели“ су пред лицем публике.
Америка данас Србе зна преко лажних вијести мејнстрим медија којима је нарушен имиџ нашег народа. Владе српских земаља мало су учиниле да овај имиџ поправе, а у Црној Гори сасвим је ревидирана историја Првог свјетског рата.
Но, као што је некада један научник Михаило Пупин свједочио истину о Србима, наспрам страшне слике какву је аустроугарска пропаганда слала свијету, тако су сада само тројица људи, успјели да освијетле српски народ онако каквим нас западни свијет није видио.
Марко Кентера, Маринко Лугоња и Немања Куљача приредили су изложбу Тамо далеко, која је била најпосјећенији догађај прослављања „Дана српске заставе на Бијелој кући“.
Група родољуба Кентера, Куљача и Лугоња, претходних годину дана уложили су своје професионалне вештине, релације, искуство и новац у циљу реализације пројекта „100 година поноса и славе”.
У жељи да се на што достојансвенији начин одуже својим прецима на пожртвовању и слави која и данас одјекује широм планете као светионик слободе, покренули су више од 30 пројеката који поново бацају светлост на хероје Великог рата.
Овај тим, окупљен око београдске агенције ТИПОН реализује и највећи фељтон у преко 40 наставака заједно са дневним листом „Ало!“ и порталом ИН4С.
Кроз фељтон „1918-2018: 100 година поноса и славе“ грађани су имали прилику да се упознају са неиспричаним и мање познатим причама о обичним јунацима, ванвременским херојима, али и Аустроугарској и Њемачкој, страшним империјама које су снагом челика и инстинктом предатора уништиле српске краљевине Србију и Црну Гору. Империје које су се срушиле заувијек, једна за другом, у светом маршу наших ратника и савезника.
Све је то, скупа са још преко 20 пројеката који се раде широм Србије, Црне Горе и БиХ реализује овај тим, углавном као група ентузијаста.
Највећу пажњу, поред пројекта у САД, имали су свима познати билборди у Будви којима се прослављало 100 година од ослобођења и побједе у Првом свјетском рату.
Изложба коју су припремили поводом стогодишњице подизања Српске заставе изнад Беле куће омогућила је да се званичници САД и наш народ поново упознају са нашим великанима Војводом Мишићем, Мајором Михаилом Маџаревићем, Милунком Савић и другима, у чију част је застава и подигнута, а њихова дела била узор највећим нацијама света како треба бранити самосталност и слободу. Љибављу према Отаџбини и свом народу!