Нова реалност у Сирији, захваљујући савременим системима ПВО и РЕБ

Блиски исток се обрео у новој стварности. Једна од главних компоненти је појава ракетног система противваздушне одбране С-300. Пренос ових комплекса обављен је прошле недеље. Нови услови и нова стварност су се појавили и због што овај систем већ почиње да ради, повезујући се са аутоматским системом противваздушне одбране и радио-електронске борбе.

Реб уређаји су тренутно постали друга опасна граница за летове у САД, НАТО и Израела, који су изузетно активни на небу изнад Сирије. Нарочито у областима у којима су стациониране америчке трупе.
Дуго времена, РЕБ комплекси су контролисали зону у области Хмејмима и Тартуса, у којој није било летова страних авиона. А сада су успешно покрили простор читаве Сирије. Немогуће је рећи тачно где ће се следећи пут појавити. РЕБ „Красуха“ може веома ефикасно „искључити“ део сиријског неба за авијацију било које врсте.

Оба комплекса знатно мењају стање у Сирији због промене технолошке супериорности. Познато је да су САД и њени савезници водили своје последње ратове са противницима који су заостајали у савременим технологијама и технологијама, те у суштини и изгубили ратове од војске НАТО блока. Многи стручњаци су ову верзију рата назвали „удобном“. Међутим, Красуха искључује ову могућност на великом делу источног Медитерана, блокирајући већину комуникационих сигнала: војне, радарске подршке за авионе и ГПС сигнал. Сасвим је сигурно да ће сама акција без подршке и означавања циљева савременим средствима бити невероватно тешко за пилоте, поготово ако нису обучени за такав начин ратовања. Полако на небу Сирије нестаје могућност лаганог лета и гађања циљева – аутоматски – без муке.

Међутим, сама средства за радио електронски рат нису толико опасна за авион односно пилота. Она му искључују могућност коришћења савремених система навођења али га не угрожавају директно. За њих је међутим фатално присуство С-300 система ПВО. Сиријска војска већ поседује ваздушну одбрану претходног технолошког нивоа. Међутим, С-200 је имао могућност гађања само једне непријатељске летелице. Испоручени С-300 прати до 100 циљева, захваљујући свом радару и систему локатора.
Целокупна подела ракетног система ваздушне одбране са С-300 може пуцати на 36 мета одједном. Систем може уништити непријатеља иако је већ напустио територију Сирије – распон ракета вам омогућава да покријете чак и Либан, источно од Средоземног мора, скоро читаву територију Израела, као и Кипар. У последње две земље се налазе базе Сједињених Држава, Израела и савезника.

Треба напоменути да разговор о сигурности испоручених система, које дистрибуирају генерали војске ових земаља, није објективан. Они су засновани на присуству комплекса у Грчкој (члану НАТО-а). Имамо сличну скраћеницу – С-300. Али ове комплексе је испоручила Русија пре више од 15 година, као и оне које постоје у Украјини. Током година, комплекс С-300 је прошао многе надоградње и побољшао његове карактеристике.

Наравно, постављени комплекси неће затворити небо целе Сиријске арапске републике у кавез. За то је потребно много више војне опреме. Такође, ово наоружање није гарант одбијања и спречавања напада – непријатељски авиони такође могу, с временом, израдити рецепт за реакцију на С-300. Међутим, покушаји његовог самог развоја ће бити много опаснији, чак и за кратко време могу доживети озбиљну штету, што им може бити веома неприхватљиво. У сваком случају ови системи су нешто што ће у суштини успешно охладити многе вруће главе заинтересоване за освајање делова Сирије.