Спречити руковање личним подацима грађана без изричитог законског овлашћења и по сопственом нахођењу

Више од 30 организација цивилног друштва из Србије подржало је текст амандмана на Предлог закона о заштити података о личности и позвало посланике да подрже измену која, по њиховим речима, утврђује да се права грађана на заштиту података о личности „могу ограничити искључиво на основу закона“.

У саопштењу тих организација се наводи да би усвајање Члана 40. Предлога закона створило опасност да органи власти или приватне компаније које рукују подацима о личности, ограниче права грађана „без изричитог законског овлашћења и по сопственом нахођењу“.

„Став Уставног суда у наведеној одлуци јесте да се према Члану 42. Устава Србије само законом може уредити прикупљање, држање, обрада и коришћење података, те да је било каква могућност уређивања ове области на основу ‘другог прописа’ неуставна“, наводи се у саопштењу.

Организације цивилног друштва додају да усвајањем члана 40 Предлога закона у садашњем облику постоји велика вероватноћа да ће се слично питање поново наћи пред Уставним судом, те да би Члан 40. могао да буде проглашен неуставним.

Члан Опште уредбе Европске уније о заштити података о личности, познате под скраћеницом „ГДПР“ (Генерална регулација о заштити података), према којој је писан Члан 40. Предлога закона у Србији, предвиђа да се права грађана могу ограничити законском мером само ради заштите опште дефинисаних интереса, као што су „јавна безбедност“, „јавни интерес“ или „права и слободе других”.

С друге стране, управо због те уопштености, Став 2. тог члана прецизира да ће свака законодавна мера садржати посебне одредбе о категоријама личности, обиму ограничења, одређењу конкретних лица која могу да уведу ограничења.

„То значи да ГДПР даје могућност државама чланицама да посебним законима и у посебним ситуацијама само за одређена лица уведу ограничења, а никако да једном општом нормом дају могућност свима, како држави тако и приватном сектору, да се по слободној процени користе изузецима“, наводи се у саопштењу.

Организације цивилног друштва додају да неке државе-чланице ЕУ које спроводе ГДПР Немачка, Аустрија, Шведска и Хрватска, немају посебне чланове закона о ограничавању права грађана или су „та ограничења уже одређена“.

„С обзиром да израда и доношење новог Закона о заштити података о личности (у Србији) траје већ шест година, а да је Влада Србије усвојила и упутила Народној скупштини текст закона који је веома конфузан и тежак за тумачење, на шта су указале и организације цивилног друштва, Повереник, стручна јавност па и сама Европска комисија, очекујемо да у финални текст закона буде враћена одредба да се права грађана могу ограничити само законом“, пише у саопштењу више од 30 организација цивилног друштва.


Бета