Паравојска Косова — за освајање Севера или су намере још опасније

Прихватајући могућност формирања војске Косова, Кфор минимизира своју улогу и то се може сматрати као припрема за постепено извлачење са Косова, сматра Љубан Каран, потпуковник КОС-а у пензији.

Косовска влада је, како се и очекивало, покренула такозвани план Б за формирање војске Косова, чиме је избегнута измена Устава за коју је неопходан и глас Срба.

У том контексту, постојеће косовске безбедносне снаге, које већ постоје и које су опремљене као војна сила, само би промениле своју намену, али не и име. Но, то свеједно значи да би Косово добило своју војску која по свим анализама неће донети ништа добро не само Србији, него и целом региону.

Питање које највише брине, не само Србе на Косову и Србију, јесте која ће бити улога Кфора, међународне мисије НАТО-а, која је од 1999. године по Резолуцији 1244 једина војна сила која може да оперише на Косову.

Неке назнаке да би формирање војске Косова могло да утиче на број припадника Кфора, то јест на његово смањење, на Косову су се већ чуле неколико пута и то из структура НАТО-а.

Љубан Каран, потпуковник КОС-а у пензији, сматра да би боравак међународне војне мисије на Косову изгубио смисао ако би се заиста формирала војска Косова. Наш саговорник одбацује могућност да војска Косова преузме задатке КФОР-а:

„То једноставно није могуће јер СБ УН не може такву одлуку да донесе због Русије и Кине“, наводи Каран.

С обзиром да би 28. новембра могла да буде промовисана косовска војска, како је за Спутњик открио председник Србије Александар Вучић, Карану је необично да Кфор, као војна међународна мисија, то прихвата, па чак и форсира то на терену где је та иста мисија задужена за безбедност.

„Самим тим што прихватају могућност формирања овакве војске они минимизирају своју улогу. То се може сматрати као припрема за постепено извлачење са Косова, јер Кфор има улогу стабилизације Косова. А формирање војске Косова је у улози дестабилизације“, објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, нас би требало много више да брине дилема да ли Косово жели да створи војну формацију која би могла да заузме север Косова, што је озбиљан проблем.

„Сви знамо због чега се војска формира, а то је да би могли да окупирају север Косова где су важни стратешки објекти и институције на Косову. Сугерише се и да би могла да се деси нека акција са циљем потпуног етничког чишћења овог дела Косова, ако не буде могуће постићи договор са Србијом“, напомиње потпуковник КОС-а у пензији.

С друге стране, наш саговорник не мисли да НАТО жели да напусти овај регион посебно што праве још једну базу у Македонији, али је уверен да НАТО, препуштајући Приштини да формира војску, у ствари жели да притисне Београд и у Србији створи кризу као у Македонији.

Планирано је да војска Косова има 8.000 војника, од којих би 3.000 било у резервном саставу.

Издвојени буџет за надлежно министарство је више од 50 милиона евра, а у ту сврху би сваке године било издвајано по додатних пет милиона. Главна разлика између садашњих КБС и тих формација после усвајања закона о трансформацији у оружану снагу јесте у томе што би оне имале функцију „одбране суверенитета и територијалног интегритета Косова“, дакле функције заштите граница, реаговања у случају ванредног стања, подизања војне готовости, итд.

КБС које сада постоје немају такве ингеренције и оне су до сада имале само задужења у случају природних и елементарних катастрофа.

Спутник