Изласком из споразума САД остаје само да у ПРО у источној Европи постави ракете са нуклеарним бојевим главама!!!

Билтен атомских научника померио је казаљку за смак света света на само два минута до 12. Можда би и било занимљиво окренути то ка расправи око стрела и маслина да ово није веома језив сценарио. Амерички председник Роналд Реган и генерални секретар Совјетског Савеза Михаил Горбачов потписали су Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета (ИНФ) 1987. године.

Удружење за контролу оружја било је веома задовољно: „Споразум је по први пут означио да су се суперсиле договориле да ограниче свој нуклеарни арсенал, елиминишу читаву категорију нуклеарног оружја и употребе интензивне инспекције на терену за верификацију.“ Три деценије касније, Трампова администрација жели да се једнострано повуче из Споразума о елиминацији ракета средњег и мањег домета.

Почетком ове недеље, председник Трамп је послао у Москву свог саветника за националну безбедност Џона Болтона да пренесе ове важне вести руском председнику Владимиру Путину.

И док су разговарали о изузетно озбиљним питањима као што су последице раскинутог споразума, продужавању антируских санкција, ризику непроширивања новог Старт споразума и распоређивању, по Путиновим речима, „неких елемената ракетног штита у космос“, руски председник се, наравно, осврнуо на стреле и маслине: „Ако се добро сећам, на америчком грбу се налази орао који са једне стране држи 13 стрела а са друге маслинову грану са 13 маслина, као симбол мировне политике. Моје питање гласи, да ли је ваш орао већ појео све маслине и оставио само стреле?“

„Нисам донео маслине“, гласио је Болтонов одговор.

НОВА СТРАТЕШКА РЕАЛНОСТ?

За сада је јасно да је резон Трампове администрације за повлачење из споразума, по Болтоновим речима, „нова стратешка реалност“. Споразум се одбацује као „билатерални договор у мултиполарном свету балистичких пројектила“, који не узима у разматрање балистичке могућности Кине, Ирана и Северне Кореје.

Међутим, ту постоји мали проблем. Споразум ограничава пројектиле домета од 500 до 5000км. Кина, Иран и Северна Кореја једноставно не могу да представљају „претњу“ САД уколико би разместили такве пројектиле. Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета бави се искључиво европским фронтом.

Стога не чуди што је реакција у Бриселу и у главним европским престоницама био једва прикривени ужас.

Дипломате ЕУ рекле су Ејжа тајмсу да је америчка одлука била „шок“ и „последња шанса за ЕУ“ јер „угрожава наше само постојање, излажући нас нуклеарном уништењу од стране пројектила кратког домета“, који никада неће досегнути унутрашњост САД-а.

Навођење Кине као изговора (Русија продаје савремену ракетну технологију Пекингу) једноставно не пије воду у Европи чији је апсолутни приоритет европска безбедност. ЕУ дипломате су повукле паралелу са могућношћу – која је била више него реална прошле године – да Вашингтон може да унилатерално нуклеарно бомбардује Северну Кореју. У том случају, Јужна Кореја и Јапан били би нуклеарна „колатерална штета“. Слично се може десити Европи у случају америчко-руске размене нуклеарних пројектила.

Михаил Горбачов и Роналд Реган потписују Споразум о елиминацији ракета средњег и кратког домета, Вашингтон, 8. децембар 1987.

Да не говоримо о томе да поништење ИНФ споразума може да убрза крај читаве западне послератне алијансе, и осветнички најави лош ремикс тридесетих година прошлог века.

Извештаји, чије би детаље требало критички размотрити, указују да се америчка надмоћ над кинеском војном технологијом брзо смањује. Ипак, Кина није толико технолошки моћна у војном смислу у односу на Русију и њене најсавременије хиперсоничне пројектиле.

НАТО је можда релативно јак у ратовању пројектилима, али и даље не може да се такмичи са Русијом у случају потенцијалног рата у Европи. Главна опасност јесте опседнутост појединих нео-конзервативних фракција да би Вашингтон могао да превлада у „ограниченом“, локализованом, тактичком нуклеарном рату против Русије.

САТ ОТКУЦАВА

То је читава логика приближавања америчког првог-удара руским западним границама. Руски аналитичари истичу да је Москва већ, незванично, усавршила оно што би требало да буде њена способност првог удара на ове пограничне области. Сам наговештај да НАТО почиње одбројавање у Пољској, Балтику или на Црном мору може бити довољан подстицај за Русију да удари.

Портпарол Кремља Дмитри Песков оштро је одбацио Трампове и Болтонове тврдње да Русија крши ИНФ: „Колико смо схватили, америчка страна је донела одлуку и она ће покренути званичне процедуре за повлачење из овог споразума у скоријој будућности.“

Што се тиче решености Русије, о њој најбоље говори опширно Путиново излагање на Валдајском економском форуму. У суштини, Путин није понудио никакве новости већ јасан подсетник да ће Москва узвратити на сваку провокацију коју сматра претњом за своју будућност. По овом сценарију, Руси би умирали „као мученици“ док би одговор на такав напад био брз и бруталан, па би нападачи „умирали као пси“.

Можда сирово обраћање није баш дипломатско. Оно што одражава јесте огорчење америчким конзервативцима који покушавају да продају апсурдну идеју о „ограниченом“ нуклеарном рату. Сирово обраћање такође показује сигурност да без обзира на степен ескалације коју предвиђају Трампова администрација и Пентагон, то неће бити довољно да се неутралишу руске хиперсоничне ракете.

Стога није чудно што ЕУ дипломате, покушавајући да смање своју нелагоду, препознају да је све то, на крају крајева, повезано са доктрином „доминације пуног спектра“ и неопходношћу да се одржи постојање огромног америчког војно-индустријског комплекса.

За то време Сат Судњег дана наставља да откуцава. Поноћ је све ближа.

ПЕПЕ ЕСКОБАР

Превео Стефан Бранисављевић

Асиа Тимес

Стандард