Сваки пут када нестане један човек – угаси се цео један свемир

Свакодневно, милиони нас док се крећемо, на свом путу, од тачке до тачке, срећемо нечије дете, родитеља, сестру, брата, пријатеља…
Сама свест да смо управо ту сви повезани, одређује нам правац друштвене одговорности која упитно од нас очекује одговоре… шта смо протеклих година чинили у оквирима својих институција и овлашћења која носимо, учинили да не дође до трагичних последица, али шта и сви ми појединачно чинимо у ситуацији где је поштовање безбедносних прописа у саобраћају импертив за поштовање људских живота…
Према показатељима који су статистички изнети, број незгода са најтрагичнији исходом из године у годину се смањује и друштвено одговорне институције су захваљујући људима чија је мисија јасна, много допринеле управо својим трудом.
То је велики подстрек да заједно са постојећим и већ традиционалним пројектима развијемо нове идеје, сви заједно и пратимо нове трендове и делимо заједничку визију. Но, број погинулих је и даље велики и смањење црне статистике је мала утеха док год нас наслови штампе и немиле вести, подсећају колико губимо и колико нас физички и морално нестаје са сваком новом жртвом саобраћајне незгоде.

То су били наши најдражи, то су били наши пријатељи и пријатељи наших пријатеља и њихови најдражи. То су сви они људи који су заустављени у једном тренутку.
То смо, можда, највише осетили МИ, током минута чутања, сетивши се празнине, која је наступила после бола губитка најближег члана породице, услед једне саобраћајне незгоде….
Управо зато, молим све вас да обележавајући ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА, минут ћутања остане само минут, а да све остало време, свих 365 дана у години посветимо гласним апелима превенције и поштовања туђег и свог живота.
Хвала Вам на томе.
У знак сећања на Светислава Ђурђева, једног оца,

Предраг Ђурђев
Генерални секретар АМСС