Стање ваздуха у Србији није задовољавајуће, примена мера мора да прати економски опоравак

Аутор: Филип Радовић, директор, Агенција за заштиту животне средине (СЕПА)
Зими смо сведоци појачаног аерозагађења у региону, а апликације помажу у праћењу нивоа загађења. Међутим, нису све апликације једнако поуздане, пише Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Републике Србије (СЕПА), у ауторском чланку за Балкан Греен Енергy Неwс. Он наводи да стање ваздуха у Србији није на задовољавајућем нивоу, али и да постоје позитивни примери улагања у мере које су приметно побољшале квалитет ваздуха у одређеним градовима. Србија тежи примени мера западних земаља, али напредак на том пољу ће неизоставно пратити економски опоравак земље, пише Радовић.

Према подацима Светске здравствене организације квалитет ваздуха је највећи еколошки ризик по здравље људи у Европи. Преко 90% светске популације изложено је загађеном ваздуху, а статистике говоре да 9 од 10 људи удише загађен ваздух. Сваке године у свету превремено умре око 7.000.000 људи (од тога 600.000 деце). Загађење ваздуха настаје када се гасови, честице прашине и дим испуштају у атмосферу, што га чини штетним по људе, инфраструктуру и околину. Становници градских подручја посебно су изложени овој врсти загађења. Суспендоване честице, азот-диоксид и приземни озон су загађујуће материје у ваздуху, које су одговорне за већину тих случајева превремених смрти.

По подацима Светске здравствене организације за 2016. годину, број превремено умрлих у Републици Србији износи 6.592 случајева, док је за 2015. број смртних исхода био нешто мањи, односно 5.400.
Главни извори загађења: 1. индивидуалне котларнице, 2. саобраћај, 3. електране и индустрија

У градским подручјима највећи загађивачи ваздуха су индивидуалне котларнице, које користе неквалитетан огрев, пре свега угаљ, чији власници због великих финансијских издвајања не желе да се прикључе на даљинско грејање или не постоји одговарајућа инфраструктура. Један од начина да ваздух буде мање загађен у урбаним срединама је да се угасе индивидуалне котларнице и да се омогуће повољнији услови за прикључење на даљинско грејање.

У градским подручјима највећи загађивачи ваздуха су индивидуалне котларнице

Други највећи извор загађења у Србији је саобраћај као мобилни извор загађења, односно стара возила забрањена у земљама западне Европе која долазе у нашу земљу, као и лош саобраћајни проток у урбаним целинама. Само у 2017. години увезено је 131.000 половних аутомобила, од чега је већина на дизел гориво, при чему је 62% старије од 12 година, што све заједно чини прекомерно загађење животне средине.

Трећи извор је термо-енергетски сектор (сагоревање лигнита у активности електрана) и индустрија.

Агенција за заштиту животне средине је надлежна за спровођење државног мониторинга квалитета ваздуха и она то чини преко 33 аутоматске мерне станице за квалитет ваздуха чији су подаци повезани кроз информациони систем и ажурирају се на сваких сат времена.

Подаци из државне мреже станица су доступни на сајту Агенције и грађани и све заинтересоване институције могу да се информишу о квалитету ваздуха у реалном времену.
Стање ваздуха није задовољавајуће, али апликације умеју да греше, а тренутне вредности не приказују реално стање

Стање квалитета ваздуха у Републици Србији није на задовољавајућем нивоу. Током зиме ваздух је најзагађенији у Ваљеву, Београду и Нишу, због сагоревања фосилних горива, као и у Ужицу и Косјерићу, где неповољан географски положај доприноси ситуацији.

Стање квалитета ваздуха у Републици Србији није на задовољавајућем нивоу

 

Овогодишња ситуација у вези са квалитетом ваздуха је уобичајена, као и претходних година, али је тумачење информација често неадекватно и делује збуњујуће на грађане.
У табели су приказане вредности ПМ10 и ПМ2.5 измерене 31.01.2019. године у 8 часова на аутоматским станицама за квалитет ваздуха у надлежности Агенције за заштиту животне средине

Поводом информације објављене у медијима да је Београд 31. јануара у 8 сати био најзагађенији град на свету, а коју је објавио сајт АирВисуал, јасно смо приказали да је анализом података/параметара уочена систематска грешка у том термину, односно да је та информација потпуно нетачна.

Наиме, на основу прелиминарних резултата државног мониторинга у поменутом временском интервалу, максимална забележена средња часовна концентрација ПМ10 на станици Стари град (81.1 µг/м3) била је премашена у Нишу (на 1 станици), а кад је у питању ПМ2.5 на обе нишке станице као и у Ваљеву.

С обзиром да су за рачунање поменутог индекса на сајту АирВисуал коришћени подаци – вредности са аутоматских станица из државне мреже за квалитет ваздуха, а да се на дијаграмима виде само у термину 07 утц (8 сати по локалном времену) екстремно високе вредности ПМ10 и ПМ2.5 које нису резултат мерења (када се пореде табела и дијаграми), јасно је да су за израчунавање индекса коришћене погрешне вредности.

Анализом података приказаних на сајту АирВисуал за остале станице из државне мреже на територији Београда (видети табелу), уочава се систематска грешка у том термину, односно вишеструко више вредности суспендованих честица од измерених.

Дијаграми индекса квалитета ваздуха, сатних вредности за ПМ10 и ПМ2.5 за станицу Стари град

Уколико грађани желе да упореде стање у Србији са другим земљама, препоручујем апликацију Европске агенције иза које стоји кредибилиет те институције. Такође, потребно је истаћи да се за израчунавање поменутих индекса користе прелиминарни (невалидирани) резултати са аутоматских станица. Забележени индекси загађења су “тек тренутне вредности” које не приказују реално стање квалитета ваздуха, ни у Србији, ни у Пекингу, нити у било ком другом граду у Србији или свету, јер се оцена квалитета ваздуха не врши на основу тренутних вредности / концентрација. Проблем је и што на тим сајтовима не можете видети за који сат су узете вредности увек, па долази до разлике када се упоређује са подацима са сајта Агенције.

Уколико грађани желе да упореде стање у Србији са другим земљама, препоручујем апликацију Европске агенције

Важно је знати да ове информације не служе за званичну оцену стања квалитета ваздуха у неком граду или регији или у циљу доношења мера за смањење аерозагађења. Сатне концентрације су веома променљиве у времену и мењају се из сата у сат. Законом о заштити ваздуха и подзаконским актима који су у потпуности усклађени са Европском директивом, за оцену квалитета ваздуха рачунају се средње дневне концентрације ваздуха, а не сатне вредности.
Србија тежи да примени мера западних земаља, али неопходан је опоравак економије

Србија у погледу квалитета ваздуха дели судбину источних земаља, док су западне земље своју највећу индустрију изместиле у Кину а улагале средства у модернизацију постројења и енергетску ефикасност. Код њих је законом прописан коефицијент термонепропустљивости и у поређењу са тиме наши објекти просто исијавају током зимских месеци. Све је то захтевало велики временски интервал еконономског просперитета и стабилности.

То су мере којима и Србија тежи, али ће оне морати да прате раст БДП-а и опоравак економије. Један од примера добре праксе, којим је направљен велики помак, је Електропривреда Србије (ЕПС) и њен пројекат одсумпоравања, у који је уложено 180 милиона евра. Такође, изградњом нове топионице у Бору, где је уложено 200 милиона евра, квалитет ваздуха је значајно побољшан, па се Бор већ другу годину за редом налази у првој категорији. Побољшање квалитета ваздуха забележено је и у Новом Саду и Сремској Митровици.

У циљу смањења загађења ваздуха неопходно спровести системске мере које подразумевају велика финансијска улагања

У циљу смањења загађења ваздуха неопходно спровести системске мере које подразумевају велика финансијска улагања. То пре свега подразумева модернизацију индустрије, промену начина грејања, али и повећање енергетске ефикасности на чему ће у наредном периоду радити Влада. Пошумљавање може да буде једна од мера за побољшање квалитета ваздуха. Дрвеће може да допринесе смањењу загађења ваздуха уклањајући загађиваче из ваздуха, али само уколико садимо праве врсте на правом месту. У овој години ресорно министарство издвојило је значајна средства за пошумљавање.

Оно што је још важније, за гашење котларница на нееколошка горива обезбеђено је 500 милиона динара – то ће бити први пут да се спроводе такве мере. Министарство енергетике такође има програм унапређења енергетске ефикасности. Одређене локалне самоуправе излазе са предлозима и мерама за смањење односно превазилажење ове бољке савременог човечанства.

Сагледана, неопходна и неизбежна улагања у животну средину треба схватити као инвестицију, а никако као трошак. Дуг пут је пред нама али таква улагања се вишеструко враћају кроз здравље становништва, квалитет живота и нова радна места.

Балкан грин енерџи њувс