Једино Агенција за заштиту животне средине има тачне податке о загађености ваздуха

Апликације за мерење загађености ваздуха, које су урадиле поједине невладине организације или локалне самоуправе у Србији, нерелевантне су и нефункционалне, јер не приказују податке о загађености у реалном времену и путем њих се не може утврдити стварно стање квалитета ваздуха, изјавио је данас директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић.

„Једини релевантни подаци о загађености ваздуха у Србији су они који се налазе на сајту Агенције за заштиту животне средине, која спроводи државни мониторинг на територији читаве земље, уз помоћ 33 аутоматске мерне станице, које раде континуирано 24 сата“, казао је Радовић агенцији Бета.

Он је навео да је Агенција једина државна институција задужена за спровођење националног аутоматског мониторинга и вођење информационог система на основу кога обезбеђује неопходне податке за анализу стања квалитета ваздуха, даје оцену и израђује извештај на годишњем нивоу. Законске одредбе које се односе на мониторинг квалитета ваздуха који врши Агенција и извештавање, у потпуности су усклађени са директивама ЕУ.

Радовић је прецизирао да се на сајту Агенције www.сепа.гов.рс, односно апликацији, приказују тачне концентрације загађујућих материја у ваздуху и то у реалном времену, а не подаци на бази индекса загађења, који по законима Србије није релевантан парметар за показивање загађености ваздуха, што је, како је навео, постао уобичајен приказ на другим сајтовима или апликацијама.

Сматра да забуну у јавности прави и то што грађани често посећују и међународне сајтове који доносе индексе загађености ваздуха за читаву планету, а као пример навео је сајт

Airvisual.com, која прикупља информације са 10.000 мерних станица у свету.

„Дешавало се, што смо и утврдили, да током трансмисије тих података може да дође до драстичних одступања у показатељима загађења“, казао је директор Агенције за заштиту животне средине Србије, подсећајући да се због тога Београд нашао на врху листе најзагађенијих светских метропола.

Радовић је навео и да сајт Градског завода за јавно здравље Београда „Беоеко“ приказује индекс загађења ваздуха, уз помоћ „симпатичних илустрација“, али без тога да нуди увид у извор података, што, нагласио је, није релевантно и не може се користити као стварни показатељ квалитета ваздуха у Београду.

Он ипак сматра да је појачано интересовање грађана Србије за квалитет ваздуха добар сигнал да су људи постали свеснији значаја заштите животне средине.

Радовић је истакао де је ваздух у Србији умерено загађен и указао да стање квалитета ваздуха није задовољавајуће деценијама.

„Србија дели судбину земаља источне Европе, где се за добијање електричне енергије сагорева угаљ, где су технологије старе и где још није постигнут задовољавајући степен енергетске ефикасности“, казао је он.

Због тога, како је додао, Србија предузима кораке да то стање промени, иако је то дуготрајан процес који ће изискивати велика улагања.

Као примере напретка навео је нову топионицу у Бору, пројекат одсумпоравања који се спроводи у ЕПС-у и који ће девет пута смањити штетне емисије тог јавног предузећа, као и пројекат енергетске ефикасности који спроводи Министарство рударства и енергетике, али и гашење локалних котларница које спроводи Министарство заштите животне средине.

Радовић је подсетио да и саобраћај представља велики извор загађења ваздуха у Србији, наводећи да по загађењу често помињано Ваљево има 10.000 додатних аутомобила на улицама, а Београд и 40.000 годишње.

„То су углавном увозни, половни аутомобили из западне Европе, који имају превазиђене дизел моторе“, казао је он.

Због тога ће Министарство заштите животне средине, према његовим речима, „ићи ка томе да се забрани увоз возила са евро 3 мотором“.

„Истовремено је потребно да се понуде нови модели субвенција, односно мотивисања грађана, како би се определили за куповину еколошких возила“, рекао је Радовић.

И локалне власти, попут оних у Београду, треба да, како је рекао, раде на модернизацији возног парка и уводе возила на хибридни или електрични погон.

Као најзагађеније градове ове зиме у Србији навео је Ваљево, Београд и Ниш због сагоревања фосилних горива, као и Ужице и Косјерић због неповољног географског положаја који, како каже, током зиме доприноси повећаној концентрацији суспендованих честица.

Бета