НЕОБИЧНА БРИГА: ОРУЖЈЕ КРИМИНАЛАЦА СЕ НЕ ДИРА, ЈЕР СУ ОНИ ЧЕСТО ПАРТНЕРИ

Тема извоза оружја је крајем септембра постала хит, али не и тумачење и примена српског Закона о оружју и муницији. Овим законом су погођени само виасници легалног оружја. Најпроверенији, најорганизованији и најобученији део народа је на удару, те је потребно још података, одакле све долази и шта нас очекује.

Године 2018. је на састанку представника ЕУ и УНДП-а (UN Development Programme) обележено петнаестогодишње партнерство у спровођењу контроле оружја којим у Југоисточној Европи (Србији) управља СЕЕСАЦ (South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons). СЕЕСАЦ је део УНДП-а и РЦЦ-а, Регионалног савета за сарадњу, а Горана Свилановића као секретара РЦЦ-а, наследила је Албанка Мајљинда Брегу.

СЕЕСАЦ је у Србији почео с радом 2002. а данас је на челу двадесетак за- послених Бојана Балон која нам долази из Словеније. Њен тим измеду осталих чине и Ален Лапон, који је раније водио пројекат КОССАЦ (контрола оружја на Косову и Метохији) с буџетом од 3,883,209 долара које су донирали УНДП и данска влада. Ту су и Јулијана Бузи, филолог с дипломом Универзитета у Тирани; Јелена Бујаковић, такоде дипл. филолог, која је радила у Бироу за међународну сарадњу у кабинету министра унутрашњих послова Србије; Данијела Ђуровић, координатор за родну равноправност; Игор Србљановић, раније шеф одељења за европске интеграције у српском МУП-у; Татјана Вишацки, дипл. психолог, раније радила у Институту за стратешка истраживања Министарства одбране; Арбен Котобели, некадашњи мајор албанске војске, раније надзорник пројеката Агенције за подрску и набавку НАТО у Албанији и други.

Србија као потписница ових споразума ревносно поштује међународне обавезе, али наше легално их изгледа много брине. Уништавању оружја обавезно присуствују представници Владе и ЕУ. Тако су децембра 2012. тадашњи  председник Владе Ивица Дачић, заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адријано Мартинс и вођа тима СЕЕСАЦ-а Иван Зверзхановски, надгледали уништавање 17.000 комада оружја. Дачић је напоменуо да је меду тих 17.000 комада и 100.000-то оружје које је МУП уништио уз подршку УНДП-а и СЕЕСАЦ-а почев од 2003.

Британски “Економист” од 16. априла   пише под насловом “Куда иде АК 47?“ да је оружје којим је изведен напад  на париски часопис “Шарли ебдо” произве-дено у нашој ,Застави“ и да је порекло оружја које терористи користе најчешће Србија, односно Балкан, што никога не изненађује, јер ми смо још увек “лоши момци”. “Економист” такође тврди да Србија има највећу концентрацију при- ватног оружја.

Наспрам тога, у независном извештају из 2017, међународна Организација за борбу против оружја ЦАР (Conflict Armament Research), документује да је већина свег оружја и муниције које Исламска држава користи на Блиском истоку произведено у САД и Европској унији- Немачкој, Румунији, Мадарској и Бугарској. То је дакле у реду, али Срби не могу да задрже ни оно што су до важећег ЗОМ-а могли без проблема? Некритичко и беспоговорно прихватање свих захтева ЕУ, па и ових који се тичу производње, промета, власништва оружја, довела је Србију у колонијални статус. Право питање је зашто се преузимају обавезе супротне националном интересу? Ако ће нам Закон о оружју и даље писати странци јер тако мора, ред је да то неко јавно каже.

С оне стране Атлантика, априла 2019. Трамп је најавио да ће САД повући по- дршку споразуму Уједињених нација који регулише трговину оружјем. Место где је саопштио одлуку, необични Трамп није одабрао случајно. Било је то у Индијанополису пред члановима НРА, Националне асоцијације за оружје. Одушевљеној публици је још обећао да ће докле год буде председник САД, бранити чувени Други уставни амандман по коме је право на поседовање и ношење оружја – неотуђиво.

Наши медији годинама објављују један те исти “политички коректан” текст, увек под другим насловом — “Балканско оружје поново сеје смрт”, “Срби најнаоружанији после Американаца” итд. Ловачки савези, НАОС, угледни поје- динци, редовно демантују ове глупости али онај ко треба да загрми, јесте Влада Републике Србије, шеф државе или барем министар унутрашњих послова.

Милорад Перовић,   Предатор