УТОРКОМ У 19 Бобан Стојановић: Опозиција може да победи у било ком граду осим у Шапцу и Параћину

<п цласс="леад">1Нема слободног града у заробљеној држави.

<див цласс="бодy">

У последњих неколико дана се повела дебата око тога да ли опозиција можда треба да учествује на појединим локалним изборима и да како се каже „одбрани слободне градове“. Могло се чути и у расправи „бојкот ВС. излазак на изборе“ да би опозиција требало да изађе на локалне изборе и да покуша да освоји неке градове (неки оптимистичнији су причали и о цифри од 20 плус градова и општина), а неки су заговарали искључиво да се изађе на локалне изборе у слободним градовима/општинама/градским општинама (Шабац, Параћин, Стари град). Иако није довео у питање сврсисходност бојкота, недавно је уважени колега Саво Манојловић истакао да: „Има смисла грађанима Шапца пружити шансу да одбране ту врсту слободе изласком на локалне изборе, али је то наравно ствар процене грађана и људи који воде овај град.“

Мој став је да бојкот мора бити потпун (национални и локални ниво – свуда, у свим јединицама локалне самоуправе и у свим градским општинама у Београду), јер у супротном значи да се или нешто калкулише или да се узимају мрвице зарад личних интереса, а суштински се у ствари отупљује оштрица бојкота и стварају нове поделе унутар опозиције.

Могло се у претходном периоду са више страна чути да се поједине странке спремају за локалне изборе у неким градовима и општинама и дебата делује да добија кулминацију. Понављам, мој став је да опозиција мора бојкотовати изборе у свим јединицама локалне самоуправе. Наравно, питање – зашто би препустили власт СНС-у може да звучи логично, али у питању је виши и јачи интерес од власти у једној/две, па нека је и у 20 општина и градова.

<стронг>„Не излазе на изборе јер не могу да победе“

Један од главних аргумената власти против опозиционог бојкота јесте тај да опозиција хоће да бојкотује изборе јер има низак рејтинг и да зна да нема шансе – не да победи, него да оствари иоле пристојан резултат и да зато не излази на изборе. Управо зато би излазак у нпр. Шапцу, Параћину и на Старом граду био снажно оружје у СНС пропаганди и дало би им могућност да константно причају управо о томе. Не морају чак да буду ни ова три места, излазак опозиције на локалне изборе било где би – дао би им сандуке додатних шаржера за свако ватрено оружје којим одавно и свакодневно пуцају по опозицији и по бојкоту.

<стронг>У Шапцу, Параћину и на Старом граду бирачи слободно гласају – да ли?

Можда неће бити притисака на запослене у локалној управи, можда негде локалне телевизије објективно, правовремено и истинито извештавају, можда неће бити СНС функционерске кампање, можда је бирачки списак сређен и можда ће градске и општинске комисије максимално професионално одрадити свој посао. Али, вратимо се на највећи проблем који изборе у Србији не чини поштеним – медији са националном фреквенцијом и таблоиди. Сигуран сам да се и у Шапцу, Параћину, на Старом граду, као и свуда у Србији – грађани доминантно информишу путем РТС-а, Пинка, Хепија, О2 и Прве, да читају Информер, Српски телеграф, Ало, Курир и сл. Колико год градоначелник и председници општина радили добро и колико год добре услуге ове локалне управе испоручивале грађанима, немогуће је мислити да су у тим градовима и општинама грађани објективно информисани.

Такође, део запослених у Шапцу ради у јавним предузећима (државним) и јавним службама на које се може вршити снажан притисак. Немојте ни помишљати да баш у овим јединицама локалне самоуправе неће бити највише џипова, батинаша, да се неће делити „изборни поклони и изборне коверте“ у највећем обиму. Јесте ситуација нешто боља него у остатку Србије, па вероватно него и у Београду, али далеко од тога да ће постојати слободни избори. Не може постајати слободан град у овако заробљеној и окупираној држави.

При том, знамо колико Вучића нервирају управо Зеленовић и Шабац, Пауновић и Параћин, Бастаћ и Стари град. Учиниће све да их „освоји“ и у томе неће штедети ресурсе (дозвољене и недозвољене). Неће штедети ни људе, ни новац и неће се либити ничега, баш у ова три града/општине или било где да опозиција изађе на локалне изборе. Јер жели да покаже да може свуда да победи. Зато је хипотетички реалније да опозиција узме било који други град или општину, само не Шабац и/или Параћин. Не заборавимо и колико би конфузно изгледала та кампања бојкота републичких избора у комбинацији са позитивном кампањом на локалном нивоу – просто не иде. Чак и подршка која на локалу постоји, слањем међусобно искључивих порука би опадала. Опозиционој сцени није потребан још један нонсенс попут „уношења бојкота у парламент“.

Треба имати у виду и то да ако се одлуче за излазак на поједине локалне изборе, да ће осим оних шаржера у руке СНС-а дати и могућност да Вучић и СНС у изборној ноћи буду победници. Победа над опозицијом у Шапцу/Параћину или на Старом граду ће заиста бити победа јер бисте јој дали легитимитет својим учешћем. „Нису изашли нигде осим тамо где су били сигурни, а и тамо сам их победио“ – зар већ не можете да замислите изборну ноћ. Делом поента бојкота и јесте да избори не изгледају као да има победника, да власт „ужива“ у својој самосталности и победи на утакмици у којој противник није ни постојао. А после би то морали да објашњавају међународној јавности. Овако им се даје прилика да ипак победе то вече, а да он прослави победу на неколико (наравно неслободних) локалних избора, па можда и добије алиби пред делом међународних актера. Није овде само поента у ова три града/општине, опет се ограђујем – сваки излазак на локалне изборе даје муницију у руке СНС-у да настави да „туче“ по опозицији.

Бојкот је бојкот. Нема делимичног бојкота или бојкота свуда осим на пар места. Они који одлуче да изађу на локалне изборе, њихове странке морају да их санкционишу и да се ограде од њих. Опозиција која је већ прогласила бојкот не може да допусти да се међусобно руши. Свакако би тензије требало смањити. Ко жели да иде на изборе – нека иде. Ко је у бојкоту, мора бити у потпуном бојкоту.

Директно