Терор у Црној Гори: Мрак и сузавац

Хапшење владике Јоаникија, достојног наследника највиђенијих црногорских архијереја и његовог свештенства власт је брутално згазила све људске , демократске и цивилизацијске постулате.

Пише: Мишо Вујовић

“Палите пасји синови кад вас је запало, ждијте несоји тај оргањ ће вас брзих дана прогутати”, говорила је 1942. године паликућама Илинка Шајова из Марковине, док је буктиња гутала то мало сиротиње у неприступачном и посном кршу у ком је слобода била једино и немерљиво богатство. И тада су паликуће браниле Црну Гору. Мусолинијеву фашистичку. Данас неке друге паликуће сузавцем разгоне народ штитећи поново окупаторску Црну Гору или црну фамилију, црно племство, хоботницу и њене крваво стечене привилегије. Под окриљем мрака као главног савезника.Црна Гора је завејана сметовима наталожене бахатости, насиља и криминала. Сузавац је колоњска вода и део хигијенског несесера режима. Пендрек пенкало апархејда.

Хапшење владике Јоаникија, достојног наследника највиђенијих црногорских архијереја и његовог свештенства власт је брутално згазила све људске , демократске и цивилизацијске постулате. Грађани су устали да бране своје духовне пастире, душу, Бога, достојанство и слободу. Црна Гора никада као данас није била окована мраком. Густим да гушћи не може бити. Тамом и тмином режимског апархејда који силом покушава да “умири” народ. Гашење ватре бензином знамо како се завршава.

Народни се гнев тешко обуздава. Још теже је укротити вољу Божју. То никоме ма колику моћ и силу овоземаљску поседовао није пошло за руком. Ни фараонима, ни императорима Рима, моћним султанима оријента, хазбуршким царевима и нацистичким вођама… Већина се урушила на врхунцу моћи. Слепило осиљености је опаки непријатељ. Најопаснији уз крв људску која земљом путује из земље клија рађајући нове животе за старе освете. Крв памти дуже од историје. Читава повесница је крвавим пером исписана. Истим “мастилом” писани су путокази слободе!

“ Ко хоће да живи нек ‘мре, ко хоће да ‘мре нек живи”, написао је у свом тестаменту против тираније Гаврило Принцип, чији је метак тиранину срушио четири царевине скидајући ропски јарам потлачених народа.

“А прегаоцу Бог даје махове”, поручује Његош. Народ је искорачио из вишедеценијског стрпљења, усправљајући се попут својих предака – чији је избор био јасан : “ Боље смрт на ногама него живот на коленима”.

Владика Јоаникије и заточени свештеници ће се ослободити мемљивих окова, ова тортура их није понизила већ уздигла пред Богом и људима, али режим у Црној Гори ланаца срама неће никада. Слом овакве власти је катарза народа, пуцањ у цркву је куршум у Бога. Народ је кренуо да просветљава мрак, пендрек и сузавац, искуство говори, бумеранг су сваком терору. Сузавац са Жуте греде тронизовао је џемпераше, сузавац из Никшића детронизоваће мафијаше.

Фото јутјуб

ИН4С