Представа за „лошег” момка

Зорана Михајловић, потпредседница владе, удаљила је прошлог  викенда са састанка у Немањиној 11 директора „Србијагаса” Душана Бајатовића образлажући то „непоштовањем институције Владе Србије”. Упада у очи чињеница да стара-нова министарка енергетике није то урадила у четири ока, већ пред унапред припремљеним и упаљеним ТВ камерама које су све брзо пустиле у етар, чиме је ваљда хтела да покаже ко је газда, а ко лош момак.

Али и да подсети на њен ранији однос с директором овог јавног предузећа када је јавно поручивала да Бајатовић нема шта да тражи у „Србијагасу”, да ће тражити истрагу у овом јавном предузећу, да ће мењати „Србијагас” са или без Бајатовића…

Министарка је овог пута замерила Бајатовићу што се на састанку није појавио са сарадницима већ је дошао сам, а када је његов одговор „да не зна шта то они боље и више могу да знају од њега” није задовољио, позвала је у помоћ ни мање ни више него обезбеђење владе, затраживши да првог човека „Србијагаса” удаљи са састанка.

Михајловићева је почетком недеље поново скренула пажњу на себе, опет захваљујући Бајатовићу. Овога пута написала је на „Инстаграму” да њу не занима ко је директор „Србијагаса”, већ да ли се у том предузећу ради одговорно и у интересу земље. Нагласила је при томе да је пуно проблема у овој компанији,  посебно ако се говори о ћеркама фирмама, „Транспортгасу”, „Гастрансу”…

Према јавно доступним подацима, „Србијагас” који је 2008. када је Бајатовић дошао за директора имао веће губитке него што је била процењена вредност фирме од минус 2,2 милијарде, остварио је од 2015. до 2019. укупну нето добит од 280 милиона евра. Само лане добит је била 40,5 милиона евра, док је „Транспортгас” за који министарка тврди да има проблема, остварио добит од 730 милиона динара или 6,2 милиона евра. Тренд успешног пословања наставља се и у овој години. У првом кварталу 2020. „Србијагас” је остварио добит од 16 милиона евра.

Прозвани Бајатовић успео је заједно с руским „Гаспромом” да после 25 година заврши градњу првог складишта гаса „Банатски двор”, чиме је додатно обезбеђена енергетска стабилност земље, а што је најважније прошле године је завршена и градња гасовода „Турски ток” преко Србије. Тако после 50 година добијамо алтернативни правац снабдевања гасом. Почели су и радови на градњи гасовода Ниш–Димитровград.

Чињеница је да свако предузеће може увек и више и боље. Али онда се поставља логично питање, зашто се лоша пракса у „Србијагасу”, на чијем је Бајатовић челу ево већ 12 година, није прекинула и раније него се чекало да дође стара-нова министарка која није из СПС-а и да то помпезно објави. Или ипак неког озбиљно жуља позиција директора у „Србијагасу”, вредна више десетина хиљада евра месечно, па би сви да буду Бајатовић.

Ако је то, онда морају да знају да он не може сам себи ни да повећа ни да смањи плату, али може да га бира и смењује иста та влада у којој све ове године седи министарка и потпредседница Михајловић.