Букнула потражња за кућама на селу: Панићи кућицу код Каћа на 5 ари плаца узели за 9.000, 70 квадрата код Параћина кошта 6.500€

БЕОГРАД – Чињеница да не јењава тражња за викендицама по целој Србији и да помама за одмором у природи последњих месеци добија на цени, сада има и епилог.

Све више грађана који живе у великим градовима спремни су да одвоје уштеђевину или чак да се задуже како би купили кућу на селу – са окућницом, воћњаком, виноградом, или пак само са зеленом површином.

И то нам говори и све више примера, али и огласа и званична статистика. Породица Панић купила је недавно кућицу на 5 ари плаца надомак Каћа у Војводини – цена 9.000 евра, а како наводе, „лепота до неба“.
„Од Београда стижемо за око сат времена. А кад дођемо дивота – кућа на осами, нити коме сметамо, нити нам ко смета. Деца имају слободу, још само да нам дође пролеће, па и воће на лето. Размишљамо и о малој баштици, чисто због занимације – кажу нам Панићи.

Оваквих кућа има по целој Србији, а цене могу бити и ниже – на југу земље имања се могу пазарити и за 3.000 евра.

Неретки су огласи за комплетно домаћинство са ценом до 10.000 евра, а највише се продају куће са плацевима по ценама од 6.000 до 9.000 евра. Тако се, рецимо, може купити кућа у Параћину, од 70 квадрата за 6.500 евра. У Доњој Трепчи продаје се кућа у изградњи од 50 квадрата за 9.900 евра.

За 10.000 евра може се купити и породична кућа од 80 квадрата, на плацу од 28 ари, а све то у близини аутобуске станице, у село Милетићево у Војводини. Читавих 100 квадрата куће у Белој Паланци може се купити за свега 9.000 евра. Кућа је како се у огласу наводи, укњижена, има струју и воду, а састоји се из приземља и спрата.

Оно што се дешава, како познаваоци кажу, јесте да су многа села остала практично пуста, па сеоске куће власници из тог разлога често продају по ценама далеко испод тржишних. Сајтови за продају обилују огласима кућа са плацевима, а многе по ценама свега до 10.000 евра.

Чак и они купци који су углавном у потрази за викендицама, увиђају како им се можда више и исплати да купе цело имање, па се пре се опредељују за тако нешто, тврде упућени.

Ипак, нису само викендаши купци. Све је чешћи слућај да се млади одлучују да покрену бизнис на селу, углавном да гаје неко биље, воће или поврће, па чак и не у сврхе развоја посла, већ као свој хоби. У тим случајевима, ова јефтина сеоска имања постају им права ризница. Такође, необилазан тренд је и куповина таквих кућа ради организовања сеоског туризма, који је све популарнији, не само у Србији, већ широм света.
Пре пандемије вируса корона, како тврди стручњак за некретнине Милић Ђоковић, продаја оваквих кућа била је спорадична, а сада је таквих упита све више и како истиче, тај тренд биће засигурно настављен у будућности. Цене, како каже, зависе и од места, удаљености од већих центара, путева, али и величине и куће и дворишта.

Радмила Војновић – салаш

Курир/Блиц