Србољуб Антић: Новац ће још дуго бити јефтин
Ниске камате су део нове економске нормалности, новац ће још дуго бити јефтин, оценио је економиста Србољуб Антић.
„Сви елементи који су довели до опадања каматних стопа и даље су присутни. Први је инфлација, која више није један од главних економских проблема, а каматне стопе су биле главни инструмент монетарне политике у борби против инфлације. Други је потреба за финансирањем огромних дефицита у развијеним земљама, што тежиште монетарне политике помера на издашну понуду јефтиног новца“, рекао је Антић за Магазин Бизнис.
Он је истакао да јавни дугови развијених земаља расту, па је тешко веровати да ће се политичке елите одлучити за знатнији раст каматних стопа.
„Након сваке велике кризе мењају се околности пословања. Негативно искуство кризе из 1929. године, када је рестриктивна монетарна политика продубила и продужила кризу, изменило је понашање економских власти. Постало је уобичајено да се током кризе и у посткризном периоду примењује комбинација експанзивне монетарне и фискалне политике, уз снижавање каматних стопа“, рекао је Антић.
На питање шта се може очекивати ако дође до убрзаног опоравка светске економије, рекао је да ће тада централне банке земаља резервне валуте и Европска централна банка (ЕЦБ) прво успорити раст понуде новца, док се активнија употреба каматних стопа може очекивати у нешто дужем року.
Коментаришући податаке Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) да је глобални дуг премашио глобални бруто домаћи производ, Антић је указао да то не треба да брине јер, према креаторима економске политике у САД и ЕУ, није важан ниво јавног дуга, већ способност да се тај дуг сервисира.
„То подразумева рефинансирање и плаћање камате, при чему је рефинансирање у доброј мери пребачено на централне банке. Плаћање камата за сада не представља проблем развијеним земљама, али ситуација може бити другачија у земљама са ниским дохотком по глави становника“, рекао је Антић, раније стални представник Србије у ММФ-у и министар рударства и енергетике у прелазној влади 2000. године.
Он сматра да се у условима ниских номиналних каматних стопа које су често блиске нули, каматне стопе по којима се Србија задужује не могу сматрати повољним.
„Забрињава хвалисавост сваке власти у Србији када се задужује, као да је оно само по себи позитивно“, истакао је Антић и додао да је, у условима кризе, поготово кризе која нема узрок у грешкама економске политике, оправдано у краћем периоду користити фискалну експанзију, односно повећати јавни дуг, али је важно да та фискална експанзија има своје границе.
Ковид криза је, како је навео, погодила Србију у време када је земља имала високе нивое државних депозита због давања под концесију београдског аеродрома „Никола Тесла“ и релативно уређене финансије као резултат претходне фискалне консолидације.
„Због тога је држава имала могућност да буде издашна у давању помоћи привреди у прошлој години. Најава нове помоћи у овој години може бити делимично финансирана продајом једне од државних банака. То значи да се јавни дуг неће повећати за износ помоћи, већ за нешто мањи износ“, казао је Антић.
Проценио је да би идеално за раст и развој било да Србија у дужем року има уравнотежен буџет јер у том случају не би постојала потреба за новим задуживањима и могло би се приступити лаганом снижавању пореског оптерећења привреде, уз одговарајуће снижавање државних расхода.
