Зоран Спасић: Достигнућа Кине у току 13. Петогодишњег програма импресивна
„Кинеска влада остварила је импресивне резултате. Завршетком 13. Петогодишњег програма, Кина је већ постала највећа светска производна сила“, рекао је Зоран Спасић, директор Центра за сарадну са земљама Азије је у интервјуу недавно датом Кинеској медијској групи.
У Пекингу су у току Четврто заседање Свекинеског народног конгреса 13. сазива и Четврто заседање Националног комитета Кинеског народног политичког консултативног савета 13. сазива. На отварању заседање Свекинеског народног конгреса, Кинески премијер Ли Кећијанг је поднео извештај о раду Владе, у коме је сумирао резултате Кине постигнуте у протеклих пет година, и представио рад Владе Кине у овој години, али план кинеског развоја у наредних пет година, односно током 14. Петогодишњег програма.
„Кинеска влада остварила је импресивне резултате, последње године 13. Петогодишњег програма (2016-2020), претворивши Кину у просперитетно друштво, искорењујући сво сиромаштво, са БДП-ом по становнику који је прешао границу од 10.000 америчких долара, па све до стогодишњице оснивања Комунистичке партије Кине. Завршетком 13. Петогодишњег програма, Кина је већ постала највећа светска производна сила“, рекао је Спасић.
У последњих пет година, кинески БДП се повећао са 70 на више од 100 билиона јуана. Кинеско еколошко окружење се значајно побољшало, док се животни стандард људи знатно повећао, а томе говори и чињеница да је у градским срединама отворено више од 60 милиона нових радних места и успостављен највећи систем социјалног осигурања на свету, оценио је Спасић.
Кинески премијер Ли Кећијанг је јасно ставио до знања да је Кина задовољна социјалистичким тржишним системом власти и њеном способношћу да се избори и превазиђе све изазове, изјавио је Спасић.
Кина је постигла значајне стратешке резултате у превенцији и контроли епидемије, и постала једина земља међу највећим светским економијама, која је остварила позитиван привредни раст. Током епидемије, држава и локалне самоуправе спровеле су низ ефикасних мера, укључујући периодична ослобађања од пореза, одложено плаћање, смањење трошкова социјалног осигурања, смањење станарине, концесију за цену воде и струје итд. Истовременоје Влада је увела и низ макроекономских мера, посебно усредсређених на подршку микро, малим и средњим предузећима. У међувремену, Кина такође улаже велика средства у 5Г мрежу, као и у домаћи развој и производњу дигиталних чипова, рекао је Спасић.
Кина створила чудо у историји смањења сиромаштва у свету
Говорећи о успеху Кине у борби против сиромаштва, Спасић је оценио да је Кина, из перспективе динамике смањења сиромаштва, очигледно, бржа и успешнија од остатка света. “Откако је 1978. године отпочела са реформама и отварањем, Кина је смањила број људи који живе у сиромаштву за више од 850 милиона, доприносећи са више од 70% глобалном смањењу сиромаштва и ставрајући ’кинеско чудо’ у историји смањења сиромаштва у свету”, рекао је Спасић за КМГ.
Програм пресељења сиромашних сеоских становника значајно је допринео успеху у смањењу сиромаштва. Према подацима покрајинских власти, око 1,88 милиона људи који живе у сиромашним планинским пределима пресељено је у урбана подручја. Предузете су разне мере подршке како би се осигурало да се најмање једно лице у просеку у сваком пресељеном домаћинству запосли. Кина је спровела разне мере за смањење сиромаштва са изразитим кинеским карактеристикама, као што су финансијска подршка породицама, деветогодишње обавезно образовање за децу, социјално осигурање које покрива 90% здравствених рачуна, пресељавање становника из руралних подручја, модернизација пољопривреде, подстицање агро-туризма, оснивање стручних школа и центара за обуку у оквиру макроекономске политике „запослење пре свега“, развој транспортне инфраструктуре и унапређење е-трговине у руралним подручјима и мањим градовима.
Када је реч о међународној борби против сиромаштва, Кина је изнела низ конкретних предлога за промовисање глобалног смањења сиромаштва, укључујући пружање неопходне финансијске подршке земљама у развоју, промоцију инфраструктуре и изградњу интерконекција, смањење трговинских баријера и играње улоге дигиталне економије у смањењу сиромаштва, рекао је Спасић.
Овогдишњи раст БДП-а у Кини од шест одсто остварив
„Кина је једина земља на свету која је остварила позитиван економски раст у 2020. години. Овом приликом би се посебно осврнуо на стопу раста БДП-а у четвртом кварталу 2020. године, зашто? Наиме, стопа раста у четвртом кварталу износила је 6,5 % она је врло близу претходним стопама економског раста, које је кинеска економија постигла у последњих неколико година. У 2018. и 2019. години кинеска економија ширила се стопама од 6,7%, односно 6,0%, стога, стопа економског раста за први квартал 2021. године могла би бити врло висока“, оценио је Спасић.
Један од главни циљева Кине у овој години, укључује више од 11 милиона нових радних места, уз то треба напоменути да ће се спроводити национална стратегија за реаговање на старење популације, постепено пролонгирати старосна граница за одлазак у пензију, усавршавати вишеслојни систем социјалног осигурања, као и постићи покривеност становништва пензионим осигурањем на 95%, навео је Спасић.
„Двоструке циркулације“ доприносе глобалном економском расту
Кина је постала главна сила која стабилизује глобалну економију и промовише брзи опоравак, спремна да прошири међусобно отварање са другим земљама света, како би постигла обострану корист и позитивне резултате, рекао је Спасић.
Кина има милијарду и 400 милиона становника, од којих је преко 400 милиона људи са средњим примањима, што земљу чини огромним тржиштем са највећим потенцијалом. Четрнаести петогодишњи план за национални економски и социјални развој и дугорочни циљеви за 2035. годину усвојени на Петом пленарном заседању ЦК КПК-а 19. сазива приказује развојну будућност и јасан правац напретка Кине. Кинески „нови образац развоја“ наглашава двоструки циклус развоја домаће економије, који се базира како на отвореној домаћој, тако и на међународној размени. Нови образац развоја „двоструке циркулације“ захтева балансирање домаће и спољне потражње. Ефикасна унутрашња циркулација доприноси јачању спољне циркулације. Спољна циркулација помоћи ће у надоградњи унутрашње циркулације.
Треба напоменути да је Кина највећи трговински партнер у преко 120 земаља и региона, укључујући Јапан, Немачку и Европску унију и уједно и највеће извозно тржиште за многе земље. Однос између Кине и њених партнера, који се преклапа са стратегијом двоструке циркулације, пружиће подстицај глобалном економском расту, закључио је Зоран Спасић.
