Вучић укинуо „пресуду“ фриленсерима
Када су се представници Министарства финансија и Пореске управе разишли са представницима Удружења радника на интернету после краткотрајне и неуспешне рунде преговора око плаћања пореза фриленсера, деловало је да држава неће одступити од своје идеје да наплати порезе и доприносе заостале у последњих пет година, колико је рок застаре за ове дугове.
Они су понудили фриленсерима неке уступке, као на пример отплату дугова на 10 година и отпис камата, али од наплате заосталих дугова нипошто нису хтели да одустану. Да би показало да је у овој ствари озбиљно, Министарство је та решења ставило и у предлог измена закона о порезу на доходак који ће бити промењен у априлу или мају.
И онда се прекјуче на телевизији појави председник Србије Александар Вучић и каже да је тражио од Владе да фриленсерима не наплаћује порез ретроактивно.
„Ја мислим да је тим људима потребно омогућити да раде. Сад је јасно какав порез треба да плате, али немојте да им наплаћујете ретроактивно“, поручио је Вучић, вероватно министру финансија и директорки Пореске управе, јер они су ти који наплаћују порез.
Председник је мало променио реторику, јер пре само два месеца рекао да „има простора да се разговара о томе од када да се плаћа порез, а не о томе да ли ће да се плати порез. Можете да упадате у Скупштину, да рушите институције и сајтове, нема проблема, али за то следи кривична одговорност. Да не платите порез, то не може, порез има да се плати“.
И тада је он оставио отворено питање од када треба да се плати, али сада је први пут изричито рекао да не треба наплаћивати уназад.
Миран Погачар, председник Удружења радника на интернету (УРИ), који је јуче предао амбасади Северне Македоније позив да објасни како су они решили проблем фриленсера и који намерава да то уради са свим амбасадама суседних земаља, истакао је у изјави за Данас да је Вучић по први пут изнео директан и децидан став о плаћању пореза од стране фриленсера.
„Било је и двосмислености у тој изјави, али у принципу порука је да не треба да се плаћа ништа уназад. Међутим, док то не прође Скупштину, не уђе у закон о порезу на доходак или као лекс специјалис, то ништа не значи. Министарство финансија је најавило измене закона за април, мај и ми ћемо захтевати пре свега да се хитно наставе преговори. Они нису прекинути, само су у застоју и то је био тек почетак“, наводи Погачар.
Колико су порезници били одлучни да наплате што фриленсери дугују и то уназад пет година, показује и реченица директорке Пореске управе са последњег њиховог састанка, како преноси Погачар, да ће после измена закона послати 40.000 нових пореских решења.
Али цела ова прича осим пореске политике има и једну другу и важнију поенту, ко је за шта задужен и ко коме одговара у државној администрацији.
Шта ће значити то ако Министарство финансија сутра промени измене закона и одустане од наплате пореза и доприноса пет година уназад?
Да ли је то због захтева председника или зато што је то фер према фриленсерима и што се Пореска управа 20 година, до прошлог октобра, није сетила да пошаље ни опомену за неплаћање?
Да ли Влада постоји да спроводи идеје председника?
Да ли министри одговарају премијеру или председнику?
До сада се показало да ако је група грађана окупљена око неког интереса одлучна и спремна да протестује, што масовније то боље, као на пример таксисти или дужници у швајцарским францима, председник ће доћи да помогне из буџета колико треба.
Нажалост, све ово није никаква аномалија, већ према мишљењу стручњака, већ устаљена пракса у Србији. Економиста Данило Шуковић истиче да ми живимо у систему у ком председник одлучује о свему и где су сви њему подређени.
„Није то само по питању пореза, већ и бројних других ствари. Ако погледате Устав и надлежности председника Републике и онога што он ради, то нема везе једно с другим. То је нешто што се зове заробљена држава у коју ми тонемо и приближавамо се Северној Кореји. У свему томе гаји се и култ личности. Међународне институције виде како се ми приближавамо земљама као што су Пољска, Мађарска, Белорусија, Русија, Турска, па на крају и Северна Кореја. Демократија којој смо се толико надали је затрта и најгоре ми је што не видим како ћемо се од тога опоравити“, огорчен је Шуковић.
Сличног мишљења да је то код нас већ пракса и да у нормалној земљи то не иде тако је и професор Петар Ђукић.
„Све изгледа као да имамо само једну и то неформалну институцију у држави, а то је председник републике. Он креира економску политику, развојну политику, стратегију борбе против ковида и тако даље. Сад арбитрира и у плаћању пореза“, закључује Ђукић.
Просечно фриленсери зарађују близу 80.000 динара
Удружење фриленсера и предузетника Србије је спровело анкету међу фриленсерима како би одговорили на спекулације у јавности колике приходе они остварују. Према резултатима анкете средња (медијална) вредност примања људима којима је фриленс примарни извор прихода је 65.000 динара, а укупно са онима којима је додатни извор прихода је 60.000 динара. Просечна месечна зарада износи 79.250,78 динара. Од 849 испитаника 72 одсто има приходе мање од 90.000 динара. Скоро 80 одсто њих послује само са страним клијентима. Ово су бруто приходи. Просечна нето плата у Србији у 2020. години износила је 60.300 динара.
