Ко ће у Србији лако налазити посао, а коме ће то бити нешто теже у будућности?

Потрага за послом никад није била лака. У време короне све је – па и то, постало још теже. Истраживали смо у којој мери је пандемија имала утицај на тржиште рада у Србији.
Према подацима сајта Послови Инфостуд, у години за нама расписано је 41.902 огласа за запослење или 14 одсто мање него 2019. године.

Са друге стране, повећан је број оних који су били у потрази за првим или новим послом за четири одсто, на 228.200. Такође за разлику од 2019, у 2020. години повећао се и број просечног конкурисања који износи 83.

„Као новине у пословању услед епидемиолошких мера акценат је стављен на рад од куће, а на листи најтраженијих занимања нашле су се позиције попут продаваца, курира/достављача, али и радника у контакт центрима“, наводе са сајта за запошљавање.

Озбиљне последице

Из Националне службе за запошљавање (НСЗ) поручују да се тржиште рада у Републици Србији, услед актуелне пандемијске кризе изазване вирусом ковид 19 којим су погођене све земље, континуирано прилагођава новонасталим околностима.

„Поједини сектори претрпели су озбиљне последице услед немогућности пословања: највише туризам, делови трговине, угоститељство, хотелијерство, путнички саобраћај и слично, па је у тим областима било и највише отпуштања радника. Са друге стране, поједине делатности су забележиле и динамичније пословање и повећану тражњу за радницима: на пример, фармацеутска индустрија, прехрамбена трговина, производња заштитне опреме и дезинфекционих средстава“, кажу за наш портал.

На питање које гране су „процветале“, у НСЗ кажу да је забележено да послодавци који се баве услужном делатношћу, продајом и слично, с обзиром на то да се све више промовише електронска (онлајн) трговина и услуге, увећавају своје активности и пословање, нарочито у области информационо – комуникационих технологија.

„Своје активности и пословање усмеравају на повећање пружања онлајн услуга, доставе/дистрибуције производа, куповине и продаје робе и услуга путем интернета“, наводе.

Слично показује и анализа сајта Послови Инфостуд.

„На врху топ листе најтраженијих области су се и у 2020. години нашли трговина/продаја, ИТ, машинство, администрација и електротехника, магацин, грађевина, транспорт и позивни центри. Када говоримо о појединачним радним позицијама највећу могућност за запослење у прошлој години имали су продавци, комерцијалисти, магационери, возачи и телефонски оператери“, кажу.

Дефицитарни кадрови

ИТ област је и даље врло дефицитарна, те је тако послодавцима тешко да нађу квалитетног кандидата нарочито средњег или вишег сениоритета, напомињу са сајта за запошљавање. Позиције које су ИТ послодавцима у 2020. години биле најпотребније су ЈаваСцрипт Девелопер, Јава Девелопер, ИТ Хелп Деск, .Нет Девелопер и ПХП Девелопер.

„Када говоримо даље о дефициту кадрова, на тржишту рада у Србији недостају и многа занатска занимања попут фризера, кувара, аутомеханичара, столара/тесара, бравара и магационера. За овим занимањима по подацима сајта Послови Инфостуд већ годинама влада већа понуда, него што постоји потражња“, додају.

Како истиче менаџер за односе са јавношћу поменутог сајта, Милош Турински, међу новинама које је актуелна пандемија донела треба напоменути и то да конобари у Србији више нису дефицитарно занимање.

У наведених скоро 42.000 огласа за посао колико их је било у 2020. години, примећује се већа потражња за кандидатима са средњом стручном спремом – чак 60 одсто. Висока или виша школа је тражена у 29 одсто расписаних огласа, а мастер свега 8 одсто. Насупрот томе број кандидата који су били у потрази за послом у већој мери чине висококвалификовани људи (50 одсто), док је само четвртина њих има средњу стручну спрему.

„Сваки четврти кандидат који је конкурисао путем нашег сајта има више од 10 година радног искуства, док 20 одсто чине кандидати који имају између 5 и 10 година искуства. Они који су били у потрази за својим првим радним местом и који су без радног искуства чине 10 одсто“, прецизирају.
Будућност тржишта рада у „новој нормалности“

„Тешко је предвидети како ће се тачно ствари даље развијати, али оно што је неминовно јесте да се иде у правцу дигиталне писмености и то у свим сферама тржишта рада. Слање мејлова, рад у програмима, видео-састанци – све је то постало неизоставан део посла за многе, нарочито током пандемије“, каже Турински.

Према његовом мишљењу, рад од куће могао би да се задржи као пракса и након борбе са пандемијом, али претежно као вид бенефиције.

Процена Националне службе за запошљавање је да ће и у наредном периоду највеће шансе имати лица за запошљавање у услужним делатностима, трговини, столарским делатностима, заваривачи, као и они у области грађевине (грађевински радници), друмског саобраћаја, медицинари, профили из области електротехнике и електромеханике, оператери на ЦНЦ машинама и хигијеничари.

„Исто тако, очекујемо пораст потражње у области информационих технологија, с обзиром на то да се све више промовише електронска (онлајн) трговина и услуге, послови на паковању и доставе робе“, кажу.

Како прецизирају, током пандемије, на основу пријављених потреба које су послодавци доставили Националној служби за запошљавање, ради обезбеђивања потребног кадра, уочено је да је повећана тражња за занимањима из делатности медицинара (медицинска сестра-техничар, медицинска сестра-васпитач, доктор медицине специјалиста-педијатар, неговатељица, спремачица просторија у којима се пружају здравствене услуге, возач кола санитетског превоза), потом у области васпитања и обазовања (наставници, професори, предавачи), те грађевински радници (највише руковаоци грађевинским машинама), продавци у малопродајним објектима, радници на паковању производа – пакери, а тражени су били и радници у области текстилства (шивачи), хигијеничари, неговатељи.

„За наведене профиле, за које је заблежено да послодавци пријављују потребе Националној служби за запошљавање, очекујемо сличан тренд и у наредном периоду“, истичу.

Треба ли размишљати о преквалификацијама?

Менаџер за односе са јавношћу сајта Послови Инфостуд наглашава да су људи у нашој земљи неретко „ушушкани“ у стечене позиције и знање.

„Неопходно је да се стално учи како би се одржала конкурентност. У том смислу преквалификације јесу пожељне и треба увек гледати шта се тражи, а то тренутно нису само менаџери и слична занимања као што је раније можда био случај, напротив – занатске професије могле би за неког бити прилично добре прилике“, истиче Милош Турински.

„На основу анализе пријављених потреба Националној служби за запошљавање, занимања средњег нивоа образовања за којима су послодавци исказали највеће потребе током марта 2021. године, за запошљавањем/радним ангажовањем су: пакер, монтер цевовода, продавац, шивач конфекције, достављач робе, медицинска сестра, грађевински техничар, економски техничар, магационер, армирач, зидар, кројач текстила, возач теретњака. Профили средњег нивоа образовања који брже долазе до посла су и: оператер на ЦНЦ машинама, електрозаваривач књиговођа, рачуновођа, неговатељ, кувар, електротехничар (електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација), радник на обезбеђењу – техничар обезбеђења, тесар“, набрајају.

Они саветују сва незапослена лица да се обрате свом саветнику за запошљавање, у циљу пружања подршке у тражењу посла како би добили актуелне информације о слободиним радним местима и програмима које реализује Национална служба за запошљавање.

„Договарањем конкретних мере активне политике запошљавања у оквиру Индивидуалног плана запошљавања, на основу утврђених потреба лица, Национална служба за запошљавање пружа помоћ у повећању запошљивости са крајњим циљем запошљавања лица са евиденције. Национална служба за запошљавање је у циљу реализације мера активне политике запошљавања за 2021. годину, расписала 13 јавних позива који су намењени послодацима и незапосленим лицима. На основу директне финансијске подршке у мере ће бити укључено више од 18.000 незапослених лица“, закључују.

Б92