Јерменија(2): Живот на распећу

Мит каже да су Јермени, потомци Нојевог унука Хаја.

Званична историја бележи да потичу од Фригијаца из Мале Азије одакле су се пре нове ере доселили на Кавказ. У јерменским националним круговима распрострањено је мишљење да су Јермени староседеоци на Јерменској висоравни. Оно што је евидентно ова држава је једна најстаријих на свету. Осамдесетих година пре нове ере Краљевина Јерменија је, доминирала југозападном Азијом.
То је прва земља у којој је хришћанство постало званична религија још од 301. године.

У шестом веку пада под ропство Византије у којој је јерменски језик озваничен као службени. Овај древни народ изнедрио је неколико византијских војсковођа и суверена: Ираклије I, Јован I Цимискије, Нићифор Фока, Василије II Бугариубица, Алексије I Комнин…

Падом под Отоманску окупацију утицај образованих и мудрих Хајевих потомака није ослабио све до краја деветнаестог и почетка двадесетог века када Турска сула у самртничком ропцу креће у систематски прогон и уништење Јермена, чији је врхунац геноцид у Првом светском рату, невиђен у новијој историји, у коме је на најсуровији начин уморено милион ипо Јермена. Тај сукоб настављен је након распада СССР- а, ратом око Нагорно Карабаха, дела Јерменије ког су совјети пре сто година припојили Азербејџану.

 

“Шест година борбе за одбрану Нагорно Карабаха, победа правде и родољубља јерменског народа. Сада за само за 44 дана пораз и капитулација, сеоба и страдање. Зашто?”, пита се, загледан у снежни врх Арарата, Едгар Галстијан, бивши официр, специјалац, наш домаћин и водич, док обилазимо непрегледно поље свежих хумки над којима је пободено на стотине националних застава.

Туга лебди над овом падином изнад Јеревана. Ту у продужетку почивалишта страдалих Јермена у борбама деведесетих у Нагорно Карабаху, вечни мир су нашли голобради младићи, регрути, спортисти, студенти, добровољци…

Већина је тек закорачила у живот, али осећај припадности отаџбини код Јермена је изнад живота, а људски век само трептај у вечној борби пред честим насртајима на најстарију хришћанску државу.

Посматрам на хиљаде гробова покошене младости.

Спржило их је ново оружје у рукама старе мржње. Многи од њих су страдали као глинени голубови, без адекватне опреме и могућности да се равноправно бране.

Едгар, са грчем на лицу, наводи да је званичан број погинулих између четири и пет хиљада, међутим многи се воде као нестали. Рањених је четири пута више.

Прошлогодишњи краткотрајни рат Јерменије и Азербеџана, нанео је огромну штету обема државама, нарочито малобројнијој Јерменији чији губици у људству су огромни.

“ Такав авантуризам је могао само да дозволи политички дилетант, какав је наш премијер Никол Пашињан”, узбуђено и гневно почиње Норо, добар познавалац прилика.

“То су већином деца од осамнаест до двадесет година неприпремљена гурнута у гротло рата. Комадали су их дронови, беспилотне летилице и турски командоси”, узбуђено наставља, наглашавајући да је Нагорно Карабах етнички чиста Јерменска територија, уцртана од стране комунистичких картографа декретом као покрајина – припојена Азербејџану.

Слично су бољшевици у СФРЈ цепали Србију стварајући покрајине устројене као републике са циљем да једног дана када истекне рок комунистичкој Југославији осакате и Србију.
Норо одлично говори српски са благим црногорским нагласком. У Црној Гори, касније и у Србији је провео део живота. Отимање Нагорно Карабаха упоређује са Косметом, сматрајући да је Турска није подржала агресију без допуштења међународних центара моћи.

“Премијер је питао народ да ли хоће да брани своје сународнике који већ четири деценије успевају да се одупру и сачувају самосталност.

Ситуација је већ дуго времена веома напета и сукоб се могао очекивати”, каже за наш портал млади историчар, правник, национални борац за људска права Вахе Григоријан.

“ 10. септембар 2020. године, је датум када је особа, која је заузела место премијера, у касним ноћним сатима потписала документ и издајнички поклонила 75% Артсаха (НКР) непријатељу”, гневно констатује Григоријан.

Након толико демонстрација у Јеревану, нација га назива издајником и капитулантом. Веома. је опасно, што је тај човек још увек премијер Јерменије. Што користи свој положај и моћ да Азербејџанску пропаганду учини много ефикаснијом у Јерменији, огорчен је овај млади човек на премијера Никола Пашињина, бившег новинара.

Сазнајемо да је у време сукоба у Карабаху, био “мобилисан” и премијеров син. Један од наших саговорника тврди да је и супруга боравила у ратној зони како би бринула о сину, водећи са собом огромно обезбеђење.

Наш саговорник сматра да је недопустиво да због маркетиншког боравка на фронту изгине 25 специјалаца спашавајући премијеровог сина из окружења у које је несмотреношћу упао.

“Такође, покушава да потпише нови документ повезан са међународно признатим границама Јерменије. Желео бих да кажем да та особа не чини ништа у корист Јерменије и Јермена”, надовезује се Григоријан.

Наши саговорници су убеђени да је све од раније планирано у договору Турске и Русије. Сазнајемо да су операцијама у Нагорно Карабаху командовали турски генерали те да је мала вероватноћа да је сукоб могао бити избегнут?

Већина Јермена сматра да је лицемеран став Русије да се не сме мешати у сукобе ван територије Јерменије са којом је у војном савезу?

У прошлогодишњем рату погинуло је много младих људи.

Убијани су немилосрдно из дронова и беспилотних летилица.

“Азербејџан не поштује међународно право. Према свим препорукама, протоколи и изјаве ОЕБС-ове групе требало би да се сукоби решавају мирним, преговарачким путем. Међутим, Азербејџан никада није био спреман за истински мир, јер је нови рат нова шанса за диктатора Бакуа да реши њихов проблем националне мањине. Алиев само шаље националне мањине на први фронт”, тврди Григоријан наглашавајући да је Алиев рекао, да проблем Нагорно Карабаха треба решити оружјем, стога је и започео рат.

И поред великог утицаја јерменских исељеника и веома моћног лобија, свет није осудио злочине Азербејџана.

Напад Азербејџана на Нагорно Карабах неки доводе у везу са иницијативом Јерменије да се коначно осуди и озваничи геноцид Турске над Јерменима 1915. Године? Турска је осим командног кадра у овај сукоб ангажовала џихадисте из Сирије и Ирака, сагласни су напи саговорници, те да неосмански поход на некадашње територије Османског царства траје увелико.

“Слепило и ћутање међународне заједнице, произвели су да 75 процената Нагорно Карабаха заузима Азербејџан, који и даље крши међународне границе и територијални интегритет Републике Јерменије”, наглашава млади адвокат Ваве Григоријан.

Већина наших саговорника јединствена је у оцени да предстојећи избори где су шансе Николе Пешињина да опстане пола пола, неће донети велики искорак, али су сагласни да актуелни премијер мора да сноси последице своје погубне политике.

ИН4С