Хензел: „Заједница вредности“ НАТО-а и бомбардовање „словенских подљуди (нељуди)“
Три недавна чланака у немачким новинама разлог су да научник и психолог, који живи у Београду више од годину дана, коначно одстрани и уклони озбиљну предрасуду према словенским суграђанима. Дагмар Хен је 12. јуна написала гостујући чланак за „rt.de“ са насловом: „Instrumentalisierung der Geschichte – Bibi Jar und der Untermensch im Slawen“ („Инструментализација историје – Бабин Јар и подљуди у Словена“).
Мислила је на дебату у немачком Бундестагу о нападу на Совјетски Савез. Два дана касније, Хартмут Сомершух, уредник задужен за еколошку емисију „Озон“, написао је сензационални чланак у „Берлинер Цајтунгу“ под насловом „Некажњени хемијски рат против Србије: Ко ће коначно осудити НАТО?“. На дан 15. јуна, уследило је упозорење спољнополитичког стручњака Савеза 90/Зелени Џема Оздемира о „заједници вредности“ НАТО-а у „РТ.ДЕ“: „Путин се ослања на ‘ескалацију’ и ‘тероризам’.
Ова три новинска чланка и необичне изјаве немачке нобеловке Херте Милер, генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и немачког амбасадора у Србији Томаса Шиба о законитости илегалног америчко-НАТО агресорског рата на Србију 1999. године, учинили су да се аутор врло добро замисли, што га је подстакло да захтева да слика „словенског потчовека-нечовека“ напокон буде избрисана и избачена из немачке свести!
Некажњени хемијски рат против Србије: ко ће коначно осудити НАТО?
У уводним реченицама свог чланка, Сомершух је у „Берлинер Цајтунгу“ поставио дискутабилно питање: „Да ли се процес помирења са ратним злочинима у Југославији заиста завршио коначном пресудом шефу босанско-српске војске Ратку Младићу?”
Затим почиње набрајање ратних злочина тог времена: „Седамдесет и осам дана НАТО је 1999. године бомбардовао српске болнице, школе, водоводе и хемијска постројења без мандата УН-а. Овај први агресивни рат са немачким учешћем од 1945. године довео је до еколошке и хумане катастрофе. Али, цркве, удружења за заштиту животне средине и Савез 90/Зелени и дан-данас ћуте о овим догађајима.“
Ратно расположење подгрејали су зелени министар спољних послова Јошка Фишер и његов колега Рудолф Шарпинг, пише Сомершух даље. Намерно обмањујуће тврдње двојице политичара да је хитно потребна интервенција како би се спречило „етничко чишћење“, даља „протеривања“ и „хуманитарна катастрофа“ оповргао је у више наврата пензионисани потпуковник Јохен Шолц, бивши саветник генералног инспектора Бундесвера (Савезне војске) у Министарству одбране.
Према Сомершуху, већ у лето 1999. године, британски генерал и бивши заповедник заштитних снага УН-а у Босни, Мајкл Роз, објавио је на ТВ каналу „Арте“ филм Саше Адамека „Бомбе на хемијска постројења“: „Циљ је био зауставити и уништити Милошевићеву војну машинерију. Али то се завршило неуспехом. Списак циљева је затим проширен тако да укључује такозване цивилно-војне циљеве, дакле, мостове, путеве, електро-енергетска напајања, болнице, чак и телевизијске станице“.
Ови стравични ратни злочини из 1999. године не могу се помињати довољно често, јер званична западна историографија покушава да фалсификује историјску истину:
САД-НАТО је године 1999. уништио или оштетио 60 мостова, 110 болница, 480 школских и образовних објеката, 365 манастира, телевизијски центар, електро и водоводне системе напајања као и 121 индустријско постројење.
У овом рату је убијено 2.500 људи, и то уз кориштећење кодних речи за ову нељудску и нехуману акцију „Милостиви анђео“. Сомершух описује нарочито циничан ратни злочин НАТО алијансе за који је употребљено преко 30.000 високотоксичних и радиоактивних уранијумских пројектила на преко 80 локација и намерно бомбардовање великих хемијских центара у Панчеву, Новом Саду и Бору.
Под насловом „Србија данас има највише случајева рака плућа у Европи“, храбри новинар извештава о геноциду који је изазвао ове болести:
„Само неколико година након завршетка рата, српски лекари попут водећег београдског онколога Слободана Чикарића и неуролога Данице Грујичић приметили су драматичан пораст стопе карцинома и морталитета. Данас се Србија налази у европском врху по раку плућа и дојке. Тек у мају 2018. године лекари у западно оријентисаном београдском парламенту успели су да успоставе испитно-истраживачку комисију, која ће истражити све последице напада са уранијумском муницијом и напада на хемијску индустрију. За токсиколошкињу Урсулу Штепан из Халеа бомбардовање српских хемијских постројења и даље је некажњени злочин и сматра да је то свесно планирани и с намером проузрокован хемијски рат, који је за последицу имао хиљаде жртава и проузроковао дуготрајну штету. “.
Након што је УН-ова агенција за заштиту животне средине УНЕП испитала штету коју су проузроковали хемијски напади на локацији и као закључак својих анализа написала у свом извештају „да су већина загађења изазваног цурењем и изгарањем хемикалија била загађена места проузрокована у времену овог рата”. Сомершух још једном цитира токсиколошкињу Урсулу Штепан:
„Урсула Штепан је, с друге стране, обим уништења, загађење тла и, пре свега, обимне облаке отровних гасова прогласила изузетним инцидентом према строгим немачким законима, и то као катастрофу изван контроле, за коју нема искуства, предвидљивости, могућности припреме, а самим тим ни одбрамбених центара. Упоредиво са Чернобиљом или Фукушимом. “
Да ли је то био чин такозване северноатлантске „заједнице вредности“ о којој је зелени политичар говорио у свом чланку? Које су вредности ове заједнице која се до данас није извинила за своје злочине нити извршила било какву одштету? У алтернативним медијима се због тога ова заједница назива и означена је као и Северноатлантска терористичка организација.
„Инструментализација историје – Бабин Јар и подљуди – нељуди код Словена“
У наставку су наведени и цитирани неки одломци из чланака мишљења Дагмар Хен у „РТ.ДЕ“. Притом, примећује немачки аутор, бивша влада умешана у ратне злочине и геноцид 1999. године тешко репродукује нељудске предрасуде према поносном словенском народу. Као научник и пријатељ Срба и Руса, он, међутим, зна чему су те еклатантне предрасуде политички и економски служиле.
У уводном тексту њеног чланка Дагмар Хен је писала:
„Чини се да је у Савезној Републици Немачкој немогуће чак и пристојно да се носи са словенским жртвама нацистичког расног лудила. Уместо тога, баш је Бабин Јар искориштен да би се сигнализирало и нагласило да подљуди остају подљуди, бар док је тај потчовек- нечовек Словен “.
Да би потврдила међугенерацијске предрасуде, она затим баца поглед на нехумане и сулуде изјаве стручњака за расну доктрину нациста Хајнриха Химлера. У свом говору у Познању он ће јасно показати нацистичку слику Словена:
„Ова маса мора бити згажена и избодена, искасапљена. Да сепослужимо врло бруталним примером, то је попут свиње која је избодена и која постепено мора да искрвари до смрти. (…) Словен никада није у стању да нешто сам конструише. Да траје дугорочно није предодређен. Ова људска инфериорна роба данас је једнако неспособна да одржи ред као и пре 700 или 800 година.
Како су Руси, како су Чеси, потпуно ми је равнодушно и свеједно. Добићемо оно добро у крви наше врсте која је присутна у народима, отимајући им децу, ако је потребно и одгајајући их код нас. Да ли други народи живе у благостању или пропадају од глади, то ме занима само онолико колико су нам потребни као робови који нам требају за нашу културу, иначе ме све остало о њима не занима.
Уверите се и обратите пажњу на то да вас ови нељуди увек гледају, као да гледају свог претпостављеног у очи. То је као са животињама. Све док свом укротитељу гледају у очи, то време и толико дуго не чини ништа. Али увек вам то мора бити јасно: то је звер.“
Више је него депресивно читати и искусити да ово расно лудило, ове предрасуде и огромна ароганција, посебно немачких владајућих политичара и западног света, до данас нису заиста одстрањени. Други светски рат, као и ратни злочини и геноцид над земљама од стране НАТО-а сатаниста током деведесетих, могу се делимично објаснити овим.
Напокон избришите слику „словенског потчовека (нечовека)“ из немачке свести!
Немачки и други западни масовни медији непрестано нападају не само словенске грађане Србије, већ и словенске грађане Русије и Белорусије. Заиста, председника Владимира Путина редовно оптужују за најгоре злочине и тероризам. Споменути, најглупљи чланак зеленог политичара Оздемира, којим се он удвара НАТО пакту, само је један од многих примера.
Стога новинарка Дагмар Хен у поменутом чланку “РТ.ДЕ” захтева:
„Више је него потребно да коначно избришемо слику словенских подљуди-нечовека из немачког мишљења и свести. Не у смислу трајног става за понизност. Али изостављање продорне моралне ароганције, једноставно прихватање да руски (и белоруски) народ сами одлучују о свом животу и свом политичком представљању, као и одлука и одрицање геополитичких игара моћи са Берлином као пошиљаоца, то би био огроман корак напред и огроман напредак. “
Исто тако, веома необичне изјаве немачке добитнице нобелове награде Херте Милер, генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и немачког амбасадора у Србији Томаса Шиба, који илегални америчко-НАТО агресорски рат на Србију 1999. године сврставају у оправдани рат, могу се потврдити у контексту из ког се могу видети антисрпске предрасуде које постоје генерацијама и које су позадина свега овога.
Шта ће се догодити ако се не може постићи промена режима у Русији и Белорусији, чему отворено теже државе САД-НАТО? Да ли ће НАТО-ова „заједница вредности“ такође бомбардовати ове државе и њихове „словенске подљуде- нељуде“?
У том контексту, аутор се позива на јавну изјаву и иницијативу коју су покренули он и његов пријатељ, која је први пут објављена у „Ноје Рајнерише Цајтунг” 8. и 9. маја 2018. године на пет језика (такође на руском и српском): „Ми, Европљани кажемо НЕ рату против Русије! “