Европска комисија усвојила пакет мера за остварење „климатских циљева“ – ЕКОНОМСКИХ ЦИЉЕВА
Европска комисија усвојила је данас пакет мера како би се главне политике ЕУ ускладиле са циљем смањења емисије гасова с ефектом стаклене баште за најмање 55% до 2030. године у односу на ниво из 1990.
Убрзање смањења емисија штетних гасова током наредне деценије је неопходно да би Европа постала климатски неутралан континент до 2050. године, саопштила је Европска комисија.
Климатски пакет назван „Спремни за 55“ (Фит фор 55) садржи предлоге који ће утицати на свакодневни живот грађана Уније, укључујући какве ће аутомобиле возити, како ће изоловати своје домове, производити челик или управљати шумама и земљиштима.
Нове мере, између осталог, предвиђају повећање употребе обновљивих извора енергије, већу енергетску ефикасност, усклађивање пореске политике са циљевима Европског зеленог договора и очување шума.
Планом је предвиђено пооштравање постојећег система трговине емисијама штетних гасова (ЕТС). Тај механизам, којим је до сада било обухваћено око 10.000 постројења у енергетском сектору и прерађивакој индустрији, као и авио-саобраћај унутар Уније, биће проширен на поморски сектор, а успостављен је и посебан систем који ће обухватити зграде и друмски саобраћај.
Што се тиче друмског саобраћаја, испуштање гасова на новим возилима ће морати да буде смањено за 55% до 2030, а од 2035. године моћи ће да се производе само возила са нултом емисијом гасова.
У складу с тим циљем, земље чланице ће морати да прошире инфраструктуру за допуну електричних аутомобила и возила на водоник.
Уведен је и нови механизам за гранично прилагођавање ЦО2 како би се ограничило такозвано „цурење угљен-диоскида“, односно спречавање премештања производње у земље са нижим трошковима производње.
Новим механизмом се уводи порез на угљеник-диоксид на одређене увозне производе, а његов циљ је да се заштите европске компаније које имају обавезу да смање емисију штетних гасова од конкурената из других држава које немају таква ограничења.
„Користи од климатских политика ЕУ јасно премашују трошкове ове транзиције на средњи и дуги рок, али на краћи оне ипак могу ставити додатни притисак на сиромашнија домаћинства, микро предузећа и кориснике превоза“, саопштила је Европска комисија, предложивши увођење Социјалног климатског фонда да би земље чланице помогле грађанима да улажу у енергетску ефикасност, нове системе хлађења и грејања и чистија превозна средства.
Председница ЕК Урсула фон дер Лајен је истакла да ће Европа спроводити своје климатске политике кроз иновације, инвестиције и социјалну компензацију.
„Економија заснована на фосилним горивима је достигла своје границе. Желимо да наредној генерацији оставимо здраву планету као и добре послове и раст који не штети нашој природи. Европски зелени договор је наша развојна стратегија која иде ка декарбонизованој економији“, рекла је Фон дер Лајен на конференцији за медије.
Потпредседник ЕК Франс Тимерманс изјавио је да је ово кључна деценија за борбу против климатске кризе и да зелена и здрава будућност за све захтева знатан напор у сваком сектору и свакој земљи чланици.
„Европска унија је поставила амбициозне циљеве и данас смо представили како можемо да их испунимо. Наши предлози ће подстаћи неопходне промене, омогућити да сви грађани што пре осете користи климатске акције и обезбедити подршку нарањивијим домаћинствима. Транзиција Европе ће бити праведна, зелена и конкурентна“, рекао је Тимерманс.
