Рајко Петровић: Срби, Богу хвала, коначно престају да се плаше да буду Срби

Данас се десио истински историјски догађај за Србију и све Србе. Владика сремски Василије уважио је молбу да се посмртни остаци вожда Ђорђа Стратимировића сахране у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, што је и била жеља за живота овог српског великана. Народни вожд Ђорђе Стратимировић био је идеални Србин – из угледне породице, наочит, храбар, правдољубив, врстан ратник и српски родољуб до последње капи крви и последњег уздаха. Био је војни вођа побуњених Срба у Српској Војводини током револуције из 1848. године, где је током мађарско-српског рата неколико пута потукао Мађаре, сачувавши српски народ, његове цркве и манастире и његове усеве. После рата био је српски политички представник, а ставио се и на располагање Србији током Српско-турског рата 1876. године.

Баш као и сви Срби у Српској Војводини, Ђорђе Стратимировић је био увек и само Србин, вођен жељом за уједињењем што већег броја Срба у јединствену српску државу. Није био дуалиста који се ценкао са својим идентитетом као неки данас, у складу са тим како ветар дува. Није сматрао Србе у Војводини више или мање вредним, нити себе од своје браће по оружју и идеји Стевана Шупљикца из Крајине и Стевана Книћанина из Шумадије. Волео је подједнако и њих и Србе јужно од Саве и Дунава. Умро је у Бечу, у туђини, помало заборављен од свих, надајући се да ће једног дана почивати у својим Сремским Карловцима, у слободном Војводству, у слободној Србији.

Последња жеља ће му бити испуњена, јер су захваљујући Одбору за повратак његових посмртних остатака предвођеним Александром Ђурђевим из Новог Сада, уз сагласност потомака, његови посмртни остаци стигли у отаџбину. Наредних дана очекује нас и сахрана, за коју сам сигуран да ће бити величанствена. У време када покушавају да у Војводини створе лажну војвођанску нацију, у време када Србе у Црној Гори желе да претворе у националне Црногорце или идентитетске дуалисте, у време када Србе са Косова и Метохије и из Републике Српске желе поново да протерују и бацају у јаме, ова историјска свечаност која нас очекује само је један комад у мозаику Српског света који се буди, Српског света који постаје свестан себе, своје ћирилице, свог имена, својих давно заборављених јунака и који једном за сва времена затвара ужасно поглавље југословенштине и комунизма. Срби, Богу хвала, коначно престају да се плаше да буду Срби.

Слава вожду Ђорђу Стратимировићу! Живело Српско Војводство! Живела мајка Србија!