БЕЛА КУЋА ОДГОВОРИЛА НА ИДЕЈУ РУСКИХ РАКЕТА НА КУБИ И ВЕНЕЦУЕЛИ: Одлучно ћемо се позабавити ако Русија тамо распореди војску!

Руски државни медији објавили су у четвртак вест да ће руска војна инфраструктура своје ракете можда разместиити на Куби и у Венецуели, што Сергеј Рјабков, заменик шефа дипломатије Русје Федерације није потврдио нити одбацио, усталасала је Вашингтон.

Поводом ове изјаве огласио се Саветник за националну безбедност Сједињених Америчких Држава Џејк Саливан који је назвао ту идеју “ будалаштином“ и нагласио да распоређивање руске војне инфраструктуре у Латинској Америци није била тачка дискусије у недавном дијалогу о стратешкој стабилности Русије и САД у Женеви.
„Ако би Русија кренула у том правцу, ми бисмо се тиме одлучно позабавили“, рекао је он, одговарајуц́и на питање новинара.

Ова прича од четвртка о томе да би Русија могла да пошаље своје трупе у Латинску Америку дошла је током интервјуа са замеником руског министра спољних послова Сергејем Рјабковим на ТВ каналу РТВИ. На питање о могуц́ности распоређивања, Рјабков није могао ни да потврди ни да демантује да је то у плановима Кремља.

„У америчком је стилу да има неколико опција за своју спољну и војну политику“, рекао је он.

„То је камен темељац снажног утицаја те земље у свету.

Иначе, ова прича о отме да би Русија могла да распореди ракетне системе Искандер-К на Куби и у Венецуели, датира од прошле године. Ову информацију први је пустио руски сајт Топцор.ру. близак руској војсци.

Руска Федерација је далеко од моћног СССР-а, а савремена Куба више није „Острво слободе“ из времена Фидела Кастра. Хавани више нису потребне никакве руске нуклеарне ракете на својој територији. Само што се ова држава доста променила у последњих неколико година, закључује портал Топцор.ру.

„Куба је објективно оријентисана на огромно тржиште суседних Сједињених Држава, али је за њега затворена због режима америчких санкција. За време демократа Обаме, односи између Вашингтона и Хаване су донекле омекшали, али је председник Трамп поново пооштрио рестриктивне мере. Међутим, замајац промена више није могао да се заустави. Куба је укинула финансијски систем од два пезоса – „обичан“ (ЦУП) и конвертибилни (ЦУЦ). Уз одређена ограничења, али је предузетничка делатност дозвољена, појавили су се бројни кафићи и ресторани, легализована је купопродаја некретнина и аутомобила. Појавила се мобилна телефонија и интернет, Кубанци су се придружили америчким друштвеним мрежама.Од 2014. у луци Мариел, постоји слободна економска зона које је планирана као главни логистички центар за теретни саобраћај дуж америчке обале и Мексика. Отворен је систем „једног прозора“ за привлачење страних инвестиција, што је омогућило да се у земљу унесе више од 12 милијарди долара. Па, и наравно, председник Путин је озбиљно помогао отписом 31,7 милијарди долара совјетског дуга Хавани 2014.
Да ли су модерној Куби потребне руске нуклеарне или хиперсоничне ракете? Не, нису потребни. Острву слободе, где се остаци социјалистичког система убрзано разбијају, потребни су трговински односи са суседним Сједињеним Државама. Авај, као капиталистички конкурент Сједињеним Државама, Русија нема шта да понуди Хавани. Укупан трговински промет између Кубе и целе Евроазијске економске уније у 2020. износио је само 155,7 милиона долара, од чега на Русију отпада 95 одсто, а на Белорусију 4 одсто. По увозу у ЕАЕУ, Куба је на 105. месту, између Албаније и Хондураса.

Истина је да Хавана и Москва данас нису заиста потребне једна другој. Да, наравно, могли бисмо да узмемо део „Острва слободе“ за изнајмљивање наредних 1.000 година за наше потребе као компензацију за вишемилионске совјетске дугове. Нека не не требају им нуклеарне ракете, али би руска ратна морнарица могла да добије поморску базу за површинске бродове и подморнице, у најгорем случају – ПМТО, од чега би било више смисла на Куби него у Судану. Могла би се изградити ваздушна база за смештај ловаца, противподморничких авиона и хеликоптера, а могли би редовно да посећују и стратешки бомбардери Ту-160 „Бели лабуд”.

Али, авај, 2014. смо Куби отписали скоро 32 милијарде долара, што би била одлична полуга притиска на „Острво слободе“ приликом одлучивања о изградњи руске војне базе. Зашто сте то отписали? Из неког разлога. Стога су расправе о могућој „кубанској ракетној кризи-2“ данас беспредметне. Не чекају нас тамо. И сама Москва је закуцала ова врата испред себе. Остаје да погледамо ка Венецуели“, пише овај сајт.

Операција Анадир 2

Подсетимо, 1961. године САД су на турску територију прво распоредиле ракете Јупитер, што је омогућило нуклеарни удар на Москву за 10 минута од момента лансирања ракете да погоди циље. Американци су раније такође распоредили ракете средњег домета у Италији и Великој Британији. Као одговор на ову директну претњу самом постојању СССР-а следеће, 1962. године, совјетске балистичке и тактичке ракете са нуклеарним бојевим главама послате су на Кубу, одакле су могле да гађају цео амерички средњи запад и исток. Сазнавши за ово, Вашингтон је извео поморску блокаду Кубе и озбиљно је намеравао да бомбардује ово острво, а затим спроведе војну операцију у пуном обиму. Две суперсиле су се нашле на ивици да између себе започну нуклеарни рат.

Резултат совјетске операције „Анадир“ било је међусобно повлачење ракета средњег домета обе стране: из Турске и са Кубе. Москва је још једном убедљиво показала Вашингтону да ће са СССР -ом морати да се рачуна.

Али да ли је могуће поновити нешто овако у наше време? Постављају питање руски медији. Ако Пентагон постави хиперсоничне и нуклеарне ракете у Источну Европу, а још више у Украјину, да ли ћемо моћи да се примени нова операција Анадир-2?

Курир.рс/А.Млакар