У децембру поскупело све осим енергије – „цегери и новчаници све празнији“

Статистички показатељи на крају прошле године показују да се тенденције економских кретања усмеравају у позитивном правцу.

Тако се оцењује у месечном билтену Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Економског института у Београду.

Аутори наводе да подаци о индустријској производњи за децембар 2021. указују не само да јача раст укупне индустријске производње већ и да је прерађивачка индустрија, након опадања и потом стагнације, почела да расте, те да су и за укупну и за прерађивачку индустрију карактеристични и десезонирани и међугодишњи пораст.

Када је о инфлацији реч, у анализи се истиче да је међугодишња стопа инфлације још у септембру 2021. премашила горњу границу циљаног инфлационог распона и била највећа после августа 2013. године. У октобру, новембру и децембру је раст међугодишње инфлације убрзаван, а у децембру је месечни пораст цена био више него упола мањи у односу на претходна четири месеца.

„Месечна инфлација је у децембру успорена искључиво под дејством привремених фактора јер је, при њеној повишеној базној компоненти, снижена небазна компонента. За разлику од месечне, међугодишња инфлација је убрзана и то претежно под дејством сталних фактора, јер је повећање њене базне компоненте било веће од повећања небазне компоненте“, наводи се у извештају МАТ.

У децембру највише порасле цене услуга

Наводи се да је убрзање раста цена услуга у децембру било главни узрочник убрзања базне инфлације у том месецу, јер су услуге у новембру поскупеле за 3,3 одсто, а у децембру за 3,8 процената. Посматрано, на месечном нивоу у децембру су поскупеле све основне категорије потрошачке корпе осим енергије, чије су цене остале на новембарском нивоу.

Основне категорије потрошачке корпе поскупела су и на међугодишњем нивоу па су прехрамбени производи поскупели за 12,1 одсто, највише због поскупљења свежег воћа и поврћа, енергија је поскупела за 13,4 одсто, а непрехрамбени производи без енергије за четири одсто.

Када се међугодишња инфлација у Србији упореди са кретањима у земљама Европске уније дође се до податка да је Србија имала вишу међугодишњу инфлацију од просека ЕУ и у новембру и у децембру прошле године. Међугодишња инфлација у новембру била је нижа него у две земље Европске уније.

У новембру и децембру међугодишња инфлација је, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена, у Србији износила 7,5 одсто и 7,9 одсто а у Европској унији 5,2 и 5,3 одсто. У поређењу са нашом земљом, вишу међугодишњу инфлацију у новембру имале су Естонија, 8,6 одсто и Литванија, 9,3 одсто а у децембру, Пољска, осам процената, Литванија 10,7 и Естонија 12 одсто.

АСНС: Забрињавајући раст цена

Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) упозорила је данас да грађанима Србије озбиљно прети турски сценарио, јер цене непрестано расту, и то највише, двоцифрено за основне потребе, саопштио је тај синдикат.

Како је истакнуто, цене хране су порасле 13 одсто за годину дана – меса 14 одсто, поврћа 22 одсто, уља 20 одсто, станарина седам одсто, струје осам одсто, угља и дрва 11 одсто, бензина 23 одсто, а до максимума су повећани порези на имовину и комуналије.

При том зараде би, барем теоријски, требало да се повећају за 9,4 одсто, а пензије за 5,5 одсто. Очигледно је да је раст цена већ увелико поништио ефекат евентуалног повећања зарада, и да су цегери и новчаници све празнији, а грађани све теже подмирују елементарне потребе, указала је АСНС.

Autor: Tanjug, FoNet