ОБЕЛЕЖЕНА 30. ГОДИШЊИЦА ФОРМИРАЊА ДРУГЕ ЛАКЕ ПЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ: Све што су одбранили у рату, изгубили у миру
Служењем парастоса и полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима у мјесту Лука код Невесиња данас је обиљежена 30. годишњица формирања Друге лаке пјешадијске бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, чија прича и судбина је несретна и тужна, баш као и прича народа који је формирао и који је бранила.
Ова бригада формирана је 15. априла 1992. године од Срба избјеглих са подручја Коњица, те мјештана Борака, Борачког језера, Куле, Чичева, те добровољаца. Имала је зону одговорности дужу од 70 километара, на сјеверозападном дијелу Херцеговине, према Коњицу.
Из ове бригаде живот за одбрану Републике Српске дала су 174 припадника ове јединице, а више од 400 бораца је било рањено. Са овог подручја погинуло је и 109 цивила.П
Борци Интервентне чете Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде на Борцима
Након потписивања Дејтонског споразума, територија коју је одбранила Друга лака бригада припала је Федерацији БиХ. Коњички Срби су по други пут морали да се помјере, а мјештани наведених територија да напусте своја вјековна огњишта.
На споменик погинулим борцима који је подигнут у мјесту Лука, чланови породица погинулих, бројне делегације борачких организација, удружења и локалних заједница положили су вијенце и цвијеће.
Predsjednik Boračke organizacije Nevesinje Siniša Šipovac kazao je da svaki pripadnik Druge lake pješadijske brigade treba da bude ponosan, te da je ova brigada bila na prvoj liniji odbrane i jedinstvena po mnogo čemu.
”Не могу, а да данас не кажем – много тога се о овој бригади зна, много тога се и не жели знати, зато што је нека идеологија из неких прошлих времена пустила дубоко коријене и у ово друштво и ужива благодети ове државе. Не треба да вас подсјећам да је ово прва бригада у Војсци Републике Српске чији су припадници на своје униформе ставили грб Немањића. Не треба да вас подсјећам да је командант ове бригаде мајор Боро Антељ био просрпски оријентисан и прије и за вријеме командовања. Због таквих својих ставова и увјерења бригада је од неких људи била омаловажавана у току рата, а Бога ми и после рата. Уздамо се у Господа да и тој идеологији коначно долази крај. Зато овакви скупови треба да нас окупљају, а не дијеле, да нас подсјећају да само слогом и јединством можемо градити и изграђивати Републику Српску и градити боље сутра за нове генерације”, казао је Шиповац.
Он је напоменуо да смо свједоци свакодневних напада на Републику Српску. ”Неки хоће да нас заваде, неки да уруше Републику Српску, њене становнике називају геноцидним, а данас им поручујемо да ћемо бранити Републику Српску још јаче него у рату. Нека не мисли нико да ће борци рушити оно за шта је њих 23 185 дало животе”, поручио је Шиповац.
Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац казао је да сваки припадник Друге лаке пјешадијске бригаде треба да буде поносан, те да је ова бригада била на првој линији одбране и јединствена по много чему.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Александар Савић казао је да је одавде све почињало и овдје се завршавало. ”Данас је привилегија бити овдје и у Невесињу које је поднијело највеће жртве у Отаџбинском рату. Херцеговина, иако малобројно, духовно и интелектуално је значајан сегмент друштва у Републици Српској. Надамо се да ће младе генерације настојати да се ово никада не заборави”, навео је.
Начелник Невесиња Миленко Авдаловић казао је да је Друга лака бригада имала велики значај за одбрау Невесиња.
”Сваке године када се обиљежава годишњица формирања ове бригаде сјетим се Коњичана чије наде су изневјерене потписивање Дејтонског споразума и када су остали без свог завичаја, а цијела територија коју је бранила Друга лака је предат Федерацији. Што се тиче Невесиња, ова бригада имала је огроман значај, читав тај потез од Зијемаља, преко Дабића пољане, преко Главатичева, читав потез према Коњицу и Калиновику затварала је својим људством Друга лака бригада”, истакао је Авдаловић.
Један од најмлађих бораца Друге лаке пјешадијске бригаде Душко Шаран, који је са седамнаест година ушао у рат присјетио се тешких ратних дана.
”Било је тешко, бранили смо своје куће. Били смо нападнути и хтјели су да нас протјерају са наших огњишта. Они нас називају агресорима, а они су напали наше куће. Коњичка општина је иначе бројала око 7.000 српског становништва, али смо имали велику имовину и задржали смо се на том простору. Када смо протјерани са Доњег Села, Брадине, Загорице, Хума, Челебића и других села изашли смо на дио слободне територије на Борке, Борачко језеро, Кулу, Чичево и заједно са мјештанима основали смо Другу лаку бригаду уз помоћ Невесињеске бригаде и Општине Невесиње. Одбранили смо овај терен, а по Дејтону смо морали да се повучемо. Теже је било то, без испаљеног метка напустити своја вјековна огњишта, своје гробове, људи су ископавали своје мртве, то је једио што су имали”, присјетио се Шаран.
Драго Глоговац у име Друге лаке пјешадисјке бригаде захвалио се свима који су допринијели организацији 30. годишњице, те подсјетио на велику улогу ове бригаде у одбарни простора које је држала, одбрани Невесиња и Републике Српске. Том приликом посебно је поздравио првог команданта Бору Антеља, а присјетио се и другог командата Миленка Лаловића који је преминуо, те Владимира Ковачевића и Арсена Граховца.
Припадници ове бригаде, као и народ са овог подручја након повлачења 1995. године расут је широм свијета, а највише их се нашло у херцеговачким општинама, Вишеграду и Братунцу.
