Руски Регнум: Ненад Поповић лажни „руски човек“ у Србији

Утицајни руски сајт Регнум је објавио анализу о односима Русије и Србије те о политичарима који су блиски Русији и које јавност перципира као „руске људе“. Издвојили смо најинтересантнији део о Ненаду Поповићу руском бизнисмену и српском политичару.

Осим њих, једини који се може сматрати „руским лобистом“ у новој влади је и лидер Српске народне партије Ненад Поповић, који је последњи добио министарско место. Говоримо о бизнисмену који захваљујући својим пословним везама у Русији, где је власник компаније АБС-Електро, ствара имиџ „руског човека“ у Србији. Ипак, реч је о прилично контроверзном карактеру, који чак и при првом контроверзном питању у вези са руско-српским партнерством, са којим се суочила нова влада, није показао интересовање за лобирање интереса Москве. Говоримо о куповини вакцине против коронавируса.

Док је Мађарска већ одлучила да се придружи програму Спутњик V за развој и испитивање руских вакцина, Србија је, упркос отвореној понуди Москве, изабрала америчког произвођача Фајзера. Појединачно, ове недавне одлуке српских власти могу изгледати безначајно, али у ширем контексту то уопште није случај. Све је ово само наставак политике отуђења српског руководства од Русије и постепени прелазак у амерички загрљај, чији је најјаснији знак потписивање Вашингтонског споразума у ​​септембру ове године, према којем се Србија, између осталог, обавезала да ће „диверзификовати своје изворе енергије“. А једини преостали „руски лобиста“ у Србији, Ненад Поповић, не предузима ништа да спречи овај сценарио.

Зашто?

За почетак, реч је о особи која поред српског има и швајцарски пасош, а која је истовремено присутна на готово сваком молитвеном доручку у Вашингтону. Стога се у неким круговима сматра имплицитним агентом америчког утицаја. Учествовао је у неколико сумњивих приватизација у Србији током деведесетих, што га је навело на то да га многи оптужују за уништавање низа великих српских компанија током свог периода, па чак и касније, када је био на високим државним функцијама. Једна од њих је компанија Минел, којој је наводно нанео штету у износу од неколико милиона евра, због чега је фирма банкротирала, а неколико стотина радника остало је без посла. Случај је још увек у току на српским судовима, а за то време Поповићева имовина порасла је на преко 100 милиона долара.

Говорило се да је за време владавине Војислава Коштунице средином 2000-их Поповић, који је тада био на челу Економске групе за Косово и Метохију и био уско повезан са албанским пословним круговима у јужној српској покрајини, желео да приватизује рудник Трепча и туристички комплекс Брезовица. што на крају није успео. Међутим, Поповић је задржао пословне контакте са Хашимом Тачијем, донедавним „председником“ такозваног Косова, и Милом Ђукановићем, председником Црне Горе. Био је потпредседник Демократске странке Србије Војислава Коштунице до 2014. године, када је основао своју Српску народну партију, са којом се касније, 2017. године, придружио влади Александра Вучића као министар без портфеља задужен за иновације.

Упркос бројним истрагама и суђењима, Поповић некако успева да опстане на власти више од петнаест година. Постоје верзије да је Поповићев главни фокус куповина сопствене слободе и у Србији и у Русији, где је 2014. умешан у скандал у који је умешан тадашњи министар пољопривреде и бивши шеф Чувашије Николај Фјодоров. Према извештајима медија, Фјодоров је неколико пута летео на пословним путовањима приватним авионом Поповића, за шта није имао разлога, а због којих је је Поповићу претило хапшењем у Русији због давања мита. Наводно га је од такве судбине спасила само визит карта српског министра.

Анна
Смирнова
Кто защитит интересы России в Сербии?

https://regnum.ru/news/polit/3120252.html?s=0