Мишо Вујовић:ВРЕМЕ АНТИХРИСТА

Радозналост, тражење одговора смисла, суштине, стила, сврхе живота на земљи окупирало је цивилизацију од најпримитивнијих људских заједница до овог супериорног и технолошки неукротивог времена чија је доминанта незаустављива прогресија лудила – колективно отуђивање популације кроз такозвану индивидуализацију личности, одумирање породице, наметање ретроградних трендова, афирмацију девијантног популизма…

Управо данас многа питања остају отворена и без одговора – обесмишљена болесним идејама групе двоножних рептила чији капитал је оковао добар део планете са тенденцијом даљег поробљавања у циљу стварања новог света у коме ће људе софтверски бити обликовани према потребама амбијента и задатка који ће обављати у роботизованим заједницама лишеним духовне вертикале и нематеријалног аспекта живота.
У таквом мултиполарном, боље рећи мултизависничком, обезличеном и обезбоженом друштву биће елиминисан сваки облик интегритета личности. Хомо сапиенса ће програмирати за одређене задатке у којима ће бити лишен дилеме: бити човек или извршилац.
Под маском високог професионализма утемељеног на још вишим идеалима, професионалац ће најпре убити човека у себи да би се лакше обрачунао са људима око себе.
Контрола ума почиње ограниченом слободом мишљења и изражавања која је већ сведена на општеприхваћена становишта и жигошуће дефиниције деформисаних чињеница и масакрираних факата као нових мантри, попут демонизације појединих догађаја и његових виновника.
По тако пројектованом, већ увелико применљивом моделу савременог неоколонијализма и без ватреног оружја, али чему војна индустрија ако нема ратова и убијања, човек ће живети окован страхом од разних егзибионистичких експеримената који човечанство воде ка потпуном разарању свега исконског и традиционалног.
На мети ће се наћи изворно хришћанство – недеформисано и нереформисано православље. Пукотине у јединству православних цркава изражене су на Сабору одржаном на Криту 1916. године бојкотом Руске, Антиохијске, Грузијске и Бугарске цркве, одржаном након 1200 година од последњег у Никеји 787. године.
Митрополит Пиреја, Серафим, је у једној од посланица, годину дана пре одржавања Сабора на Криту изразио бојазан да “Сабор легализује свејерес екуменизма те да може постати права мина под здањем Свеправославног јединства јер ће створити далеко више проблема него што ће их наводно решити. Он ће довести до немира, смутњи и раскола. Екуменизам је инструмент у рукама масонерије и међународног ционизма, чији је циљ устоличење Антихриста као јединог светског владара”, навео је у својој посланици годину дана пре одржавања овог скупа, припреманог пуних 55 година.
Догађаји који су уследили, нажалост, потврђују слутње пирејског митрополита нарочито неканонским потезима Васељенске патријаршије и њеним грубим мешањем у интегритет других цркава.