„Оним људима којима је потребан стан, не верујем да ће бити препрека него ће само доносити рационалније одлуке, да ли ће узети стан од 100 квадрата или од 50 – 60, мислим да је то једна од разлика и да негде у наредних годину, годину и по дана можемо да очекујемо раст каматних стопа и да то урачунају у своју одлуку приликом узимања кредита“, наводи Владимир Васић из Удружење банака Србије.

Грађани се углавном одлучују за двособне станове, а најчешћи износи кредита су од 50.000 до 60.000 евра. Камата може бити фиксна, варијабилна или комбинована.

„Комбиновани стамбени кредити, по њима смо ми препознатљиви. Они клијентима омогућавају да се сваке три године определе да ли желе да иду са фиксном каматном стопом у отплати или ће се пребацити на варијабилну каматну стопу. Оно што је интересантно више од 70 одсто наших клијената се определило за понуду комбинованих стамбених кредита, а 30 одсто се определило за варијабилну каматну стопу“, каже Дејан Вучинић, директор Дирекције за управљање мрежом филијала.

Стамебни кредит има око 150.000 грађана

Рата зависи и од учешћа и дужине отплате. Што је дужи период, мања је, али се за камату да више, када се на крају све сабере.

„Кључни фактор од којег зависи да ли ћемо узети нешто на мало краћи период од максимално дозвољеног периода као рока отплате зависи од пројекције прилика материјалних, односно финансијских у наредном периоду. Онај ко очекује да ће тада имати нешто већа примања боље је да узме за релативно краћи рок, рецимо десетак година, а не да иде на 20 или 25 година“, каже проф. др Хасан Ханић из Београдске банкарске академије.

Стамбни кредит у овом тренутку има око 150.000 грађана Србије. Просечан износ који дугује свако од њих је око 33.000 евра.

rts.rs