ИНТЕРВЈУ – ЉУДИ СА СЕЛА НЕ СМЕЈУ ДА БУДУ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА: Милан Кркобабић, Министар за бригу о селу

ЧЕСТО истичем да без села – нема Србије. И то није фраза. Села су веома важна не само као сировинска база и место где се производи храна већ и за очување територијалног интегритета наше државе. Очувањем села решавамо стратешка економска, демографска, али и војнобезбедносна питања изузетно значајна за опстанак Србије.

То у интервјуу за „Новости“ поручује Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, који тврди да у сарадњи са другим ресорима спроводи више програма чији је циљ да се у селима створе услови за живот који ће бити приближни или исти као у градовима. Он је категоричан – људи на селу не смеју бити грађани другог реда!

То је амбициозан план. Какви су досадашњи резултати?

– Несумњиво, највеће интересовање изазвао је програм доделе средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. Али за ђаке-пешаке и старије људе који су морали по киши или јаком сунцу да пешаче до школе, лекара или општинског центра веома значајно је што смо доделили средства за куповину 35 минибуса за бесплатан превоз становништва, углавном локалним самоуправама које припадају девастираним подручјима, четвртој и трећој групи развијености… Затим, манифестацијом „Михољски сусрети села“, која има културне, спортске и садржаје очувања завичајне традиције, у села Србије вратили смо саборност и дружење. За две године на тим окупљањима је било око 250.000 учесника и посетилаца.

Колико сте кућа поделили младим брачним паровима и колико се укупно људи вратило у рурална подручја?

– За две непуне године додељена је 1.631 кућа са окућницом у 570 села. Тиме је држава Србија обезбедила „кров над главом“ за 5.000 људи који имају 2.250 деце. Куће је на дар од државе Србије добило 1.200 породица, 200 младих пољопривредника и 231 самохрани родитељ. Из града у село је прешло око 20 одсто нових станара сеоских кућа. Изузетно радује чињеница да је реч о људима млађим од 30 година, чији је главни мотив – осамостаљивање. Млади људи јасно поручују да се земља брани насељавањем празних кућа и рађањем деце!

За које крајеве Србије влада највише интересовања и да ли равномерно насељавате све делове?

– Највише кућа – чак 110 додељено је у Бачкој Паланци, затим у Сомбору 93… Село са највише додељених кућа је Бачко Петрово Село – чак 55! На југу највише у: Књажевцу, Алексинцу, Пироту, Димитровграду, Лесковцу, по једна је усељена у Медвеђи и Бујановцу.

Равномерни регионални развој нам је стратешки циљ и са нестрпљењем и умереним оптимизмом очекујем већу заинтересованост за куће на југу Србије, посебно у близини административне границе са нашом јужном покрајином Косовом и Метохијом. Мој конкретан предлог је да стручњацима – лекарима, ветеринарима, технолозима, агрономима, који недостају Куршумлији, Црној Трави, Медвеђи, Трговишту итд., понудимо два и чак три пута веће плате!

Да ли ће бити довољно новца за све који конкуришу за кућу на селу?

– Интересовање је у порасту. Већ сада имамо у обради више од 250 нових захтева. Што се новца тиче: колико год буде захтева – толико ће бити новца. Подсећам, то је став председника Србије Александра Вучића, чију снажну подршку имамо и у реализицији других програма министарства.

Је ли процедура за доделу кућа поједностављена?

– Процедура је од почетка веома једноставна: млађи сте од 45 година, најмање три године држављанин Србије, немате кућу или стан, пронађете кућу која има струју, воду… договорите се са власником о цени која не сме да буде већа од 1,2 милиона динара, позовете локалну самоуправу да процени вредност куће и – комплетирана документа пошаљете Министарству за бригу о селу. Нема рангирања. Сви који испуне услове – добијају кућу! Све друге послове – закључивање уговора, плаћање итд., радите у сарадњи с локалном самоуправом.

Осим кућа, додељујете по 10.000 евра за покретање бизниса на селу?

– Још не додељујемо. Управо радимо на дефинисању Програма за доделу до 10.000 евра за покретање привредних активности у селима. Очекујем да тај јавни конкурс буде расписан у другој половини године. Одобраваћемо бесповратна средства младима за покретање свих оних привредних активности које су неопходне за нормално функционисање једног села: продавнице, апотеке, занатске радње, стари и нови занати у функцији развоја сеоског туризма…

Обећали сте да на конкурсима могу да учествују и наши грађани са Косова и Метохије. Да ли тамошња администрација прави проблеме?

– Сви наши програми односе се и на наше грађане који живе на територији Косова и Метохије. Искуства потврђују да претходних година није било нерешивих проблема приликом доделе средстава задругама у Грачаници, Гњилану и Зубином Потоку. Као и до сада, радићемо у сарадњи и уз помоћ Канцеларије за КиМ. Планирам да ускоро посетим Косово и Метохију и утврдим шта је нашим грађанима тамо неопходно. Циљ нам је да села са нашим живљем на КиМ не остану празна. Да људи забораве на сеобе. А то ћемо постићи ако пружимо конкретну подршку: Куповином празних сеоских кућа са окућницом, доделом средстава старим и новоформираним задругама, доделом бесповратних средстава за покретање привредних активности у оквиру домаћинстава, решавањем питања мобилности доделом минибуса, реновирањем домова културе и стварањем мултифункционалних објеката… Размишљамо да за наше суграђане на КиМ повећамо износ за куповину сеоских кућа са окућницом тако да прате реалне цене на тржишту некретнина.

Увођење сеоских општина

КЉУЧНО је да млади у селима могу да договарају, планирају и одлучују самостално – уз финансијску подршку државне касе. Тамо где тога има – они ће остајати, јер ће одлучивати да ли ће градити пут, водовод, канализацију, обданиште, школу или успоставити интернет мрежу. Реч је о партнерству урбаног и руралног, заснованог на закону, у складу са Лајпцишком повељом. То је та наша веза са Европом. У складу са свим тим, залажем се за нову територијалну организацију Србије и увођење сеоске општине – навео је министар Кркобабић.

A ПРОЈЕКАТ оживљавања задругарства „500 задруга у 500 села“ изазвао је интересовање.

– Удруживање је императив опстанка наших пољопривредника. Пре свега због малог и уситњеног поседа, чији је просек у Србији 5,4 хектара. Капитално је што смо успели да вратимо поверење у задруге и удруживање. До 2017. гасило се и по 100 задруга годишње. А данас с поносом можемо да саопштимо податак да је у Србији више од 1.100 новооснованих задруга. Никли су нови виногради, воћњаци, повртњаци, млекаре, сушаре, имамо нове запате стада оваца, коза, стеоних јуница… И ове године ћемо наставити тај програм, који је до сада обезбедио егзистенцију за више десетина хиљада људи.

novosti.rs