Human Rights Watch критикује Србију због лошег третмана миграната и Рома, и претњи „геј активистима“

Србија је у протеклој години остварила ограничени напредак у смањењу јаза између обавеза и праксе у поштовању људских права, оценио је у годишњем извештају Human Rights Watch (HRW) истичући да су у Србији током 2015. године новинари и борци за људска права радили у непријатељском окружењу, да је процесуирање ратних злочина и даље споро, као и да се бележи дискриминација Рома, посебно у области становања.

У годишњем извештају о стању људских права у свету, HRW као један од главних изазова наводи избегличку кризу оцењујући да се Србија суочила са растућим приливом миграната и избеглица уз лоше услове пријема, полицијске злоупотребе и неадекватан систем азила.

Када је реч о слободи медија, у извештају се оцењује да су новинари у Србији изложени нападима, претњама, узнемиравању, застрашивању, тужбама и политичким и другим ометањима.

HRW као пример наводи да је независна Балканска мрежа за истраживачко новинарство (БИРН) била изложена критикама владе и премијера Александра Вучића који их је оптужио да лажу и да примају новац од ЕУ како би дискредитовали српску владу. Критике су уследиле пошто је БИРН објавио истраживачки текст у којем се власт оптужује за корупцију, након чега је неколико провладиних медија покренуло прикривену кампању против БИРН-а.

У непријатељском окружењу током 2015. године радили су и активисти организација за заштиту људских права, оценио је HRW и навео да су организатори београдске Параде поноса били изложени претњама.

У делу извештаја о Србији, HRW наводи и прикривену кампању против омбудсмана Саше Јанковића која је уследила након тужбе омбудсмана против два војна полицајца због напада на жандармерију током Параде поноса 2014. године. Војни полицајци су били у пратњи браће премијера Србије и градоначелника Београда.

Масован прилив избеглица и миграната био је један од највећих изазова за Србију током 2015, оценио је HRW истичући да је број регистрованих избеглица у првих седам месеци био десет пута већи него претходне године, док прецизних података о броју нерегистрованих тражилаца азила и миграната није познат.

У извештају се наводи да су капацитети за смештај избеглица у Србији ограничени, а процедуре за добијање азила неадекватне, да има кредибилних извештаја о полицијским злоупотребама и изнуђивањима, као и да је веома малом броју миграната у Србији одобрен избеглички статус или помоћ.

Наводећи да је током првих седам месеци 2015. године УНХЦР регистровао 4.112 деце без пратње махом из Авганистана и Сирије, HRW истиче и да Србија нема одговарајуће процедуре за утврђивање узраста деце без пратње чиме се старија деца излажу ризику да буду третирана као одрасли и да остану без специјалне заштите.

Блиц