УН одобриле Агенду 21 која има четири циља и тешко је открити
Агенда 21 је план УН за покоравање човечанства: Наметање светске владе и преотимање свих ресурса човечанства. Можда вам звучи као научна фантастика, али није! Агенда 21 је шематски план, акцијски план за успоставу апсолутне контроле над свом водом, земљом, свим биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама и свим људским бићима на свету.
Агенда 21 Уједињених нација представља највећу ПР стратегију – акцијски план за преотимање свега на планети од стране глобалног корпоративног система, предвођеног светском владом. Ништа се неће одразити на живот сваког човека на планети у физичком и економском смислу више од Агенде 21. Ради се о тоталном преузимању друштва, држава, људи и животне средине, које има за циљ успостављање тоталне и тоталитарне контроле, приватизацију целокупне баштине човечанства и депопулацију планете.
За Геополитику о Агенди 21 говори аутор и врхунски истраживач Агенде 21, Роза Коире, експерт за потмуло преузимање градова и држава које се проводи под ‘Зеленом маском’, и орвелијанским конструкцијом ‘одрживог развоја’.
У својој књизи ‘Под зеленом маском’ Роза Коире деконстише Агенду 21 и развија стратегије деловања активиста широм света с циљем разобличавања и заустављања реализације овог дијаболичног плана. Роза Коире, је извршни директор ‘Пост Сустаинабилитy Институте’ и покретач странице Демократи против Агенде 21.
Како сте почели проучавати Агенду 21?
– Професионално сам ангажована као форензички проценитељ комерцијалних некретнина, специјализован за процену имовине од значаја (које влада или општина откупљују уз накнаду од приватних власника). Била сам начелник Окружне Филијале калифорнијског Оделења за промет.
Током тридесет година као експерт пружала сам подршку у парничним поступцима које су грађани водили против државе у случајевима када су сматрали да су оштећени у поступку експропрације. Током ових судских поступака разоткрила сам утицај који је стратегије тзв. ‘Одрживог развоја’ имала на приватну својину и индивидуалне слободе. Видела сам да су се 2002.године почеле спроводити револуционарне промене у употреби земље. Постало је врло тешко утврдити што људи могу легално направити са својом земљом и колико би њихова земља могла вредити. И то је након 2000.године постало врло велики проблем. Унесено је много промена у правилима која су одређивала што приватни власници могу радити са својим имањем.
Да ли се радило о промени закона који је то омогућло или о нечем другом?
– Радило се о увођењу све већег и већег броја ограничења: регулатива, рестрикција и забрана које је прописивала Влада САД. Ове забране су ишле дотле да је људима забрањено да било шта граде на својој земљи, особито ако се налазила у пољопривредној, руралној или приградској области. Ти људи више нису могли добити никакве дозволе како би развијали своје имање.
Почела сам истраживати због чега је то почело догађа и пронашла сам да се то не догађа само у подручју залива Сан Франциско , где сам ја радила, већ да се радило о променама у читавим САД у буквално сваком округу, граду и држави у САД. И када сам истражила даље пронашла сам да је извор Агенда 21 УН о одрживом развоју.
На основу чега је извршена трансмисија директива? Како је дошло до тога да агенда УН буде изнад правног система САД?
– То је врло важно питање зато што уколико чујете за Агенду 21 УН у дискусијама маинстреам медија о њој ће се говорити као о необвезујућем документу који нема никакав утицај на владе држава. То је лаж. Начин на који она ради је следећи: 1992. План 21 или Агенда за 21. век прихваћена је од 179 земаља међу којима је била и нова Југославија – СР Југославија. План је прихваћен јуна 1992.године, а СР Југославија је формирана 27. априла 1992. Оно што се тада догађало са САД и осталим земљама широм света је да су земље потписнице споразума почеле радити на властитим, локалним плановима – властитим агенда 21. То је био следећи дириговани потез. Агенда 21 није обавезујући споразум.
Али, онда су све земље начиниле свој локалну Агенду 21 план. Шест месеци након што је постао председник САД, током годишњице усвајања Агенде 21, Бил Клинтон је формирао ‘Председничко веће за одрживи развој’. И то је пут којим је овај необавезујући договорни план УН постао обавезујућа политика правила и регулатива у САД. Председничко веће за одрживи развој је у време док је постојало (1993-1999) радило на задатку провођења Агенде 21 у САД. Људи који су радили у овом Већу били су секретари Кабинета главних владиних агенција укључујући Министарство одбране, образовања, пољопривреде, агенцију за заштиту околине – било их је укупно десет. Осим њих у састав Председничког већа за одрживи развој ушле су и невладине организације (НВО).
Владине и невладине организације су се удружиле с приватним фондацијама и корпорацијама укључујући Енрон, Дау Кемикал и Сибу Гајги (сада Новартис – фармацеутску компанију). Та дружина је почела трагати за начинима да глобални план УН реализује локално на простору САД. И отпочели су тако што су дали вишемилионски гарант Америчкој асоцијацији за планирање која се бави планирањем земљишта. Они су обучили све планере у САД и дали им средства од више милиона долара како би променили регулативе за кориштење земљишта у САД. И асоцијација је то и направила – направила је план под називом: ‘паметни раст’.
На мојим страницама можете наћи бројне податке о томе. Осим тога, Председничко веће за одрживи развој је препознало да се народу САД неће допасти сазнање да се њихова земља претворила у диктатуру и да живе под тоталитарном влашћу, тако да је следећа ствар коју је Веће објавило била књига под називом:’Одржива Америка – нови консензус ‘. То је врло важна књига. У њој се каже да је Американцима неопходан нови консензус по коме људи морају мислити колективистички, да људи морају бити усмеравани, и да се њима мора руководити тако да мисле да је читав план који реализују – њихова идеја. Да би се то постигло користи се метода контроле ума развијен од стране РЕНД корпорације одмах након Другог светског рата. Ову технику користи влада, а она се користи и на спонзорисаним састанцима грађана.
Мислите на Делфи технику?
– Да.
Да ли то значи да се увођење Агенде 21 одвија мимо било какве јавне расправе?
– Ради се о заиста бриљантној методологији за реализацију ужасног плана. Она је дизајнирана тако да неутрализује опозицију. То је методологија која се не темељи на пристанку људи већ на илузији да су је људи прихватили, па чак они сами и створили тако што су створили асоцијације суседа, организације и асоцијације у које учлањују људе вољне у томе суделују и који су чак мисле да су важни, значајни, да креирају нешто добро за заједницу, док су у ствари само оруђе за спровођење овог плана. Грађанима се сервира илузија да је све то њихова соптвена идеја. То је оно што се догађа широм у свим малим градовима, подручјима и државама САД, Канаде, Аустралије, Британије, Новог Зеланда и широм света.
Који је идеолошки концепт иза Агенде 21?
– Идеолошки концепт је комунитаризам. Ради се о политичкој и социјалној филозофији која каже да индивидуална и социјална права нису аксиом и константа, већ да она морају бити балансирана с правима заједница а у случају Агенде 21 ради се о глобалној заједници. У условима у којима се права индивидуе одређују од стране Светске владе, појединац је увек на губитку. Овакав концепт је у потпуној супротности с уставом САД који каже да се човек рађа с правима и да му та права не може одузети влада. Оно што влада мора радити је да та права подржава.
И сада се захтева од појединца да своја права преда Глобалној заједници. Да би се то урадило, користи се кованица: ‘нова свест’. Да, Агенда 21 од нас захтева да напустимо стари начин размишљања о себи, нацији, држави и свету и да почнемо мислити сасвим другачије. Нова свест. Да ли вам то звучи познато? Није ли то сан сваког тоталитарног пројекта? А за промену свести која се по плановима Агенде 21 треба одиграти током једне до две генерације, образовање је од највећег значаја. Образовни систем у САД је од краја 19. века осмишљен тако да заглупи америчку популацију и створи човека који ће пристати на живот у Новом светском поретку. Тај процес је врло детаљно анализиран у радовима Шарлот Изербит и Џона Тејлора Гатоа.
Драго ми је да сте споменули ова два изузетна аналитичара који су омогућили да схватимо шта се дешавало с образовањем. Свако би требао прочитати књигу Шарлот Изербит: ‘Намерно заглупљивање Американаца’ која је заправо енциклопедија образовања у САД, као и књиге Гатоа. Ово што се данас одиграва у контексту образовања представља завршницу игре која је припремана од 1880.-тих Амерички едукатори су послати у Немачку где су тренирани на филозофији и психологији која је подучавала да људско биће не поседује душу те да се може програмирати, попут аутомата или робота – биолошког андроида, социјални инжењеринг, манипулација, разне технике контроле, примењени су како би појединац постао део зупчаника система.
Образовање по УН Агенди 21 ће се стандандирзовати глобално по истим принципима заглупљивања и моделирања свести ради стварања ‘нова свест’, ‘нови човек’, апсолутно несвестан сила које њиме управљају. Агенда 21 је шематски план, шематски план за успоставу апсолутне контроле над свом водом, земљом; свим биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама и свим људским бићима на свету.Ако желите преузети земљу без употребе војске како ћете то учинити? Јасно – путем медија и образовног система. И то је управо оно што се догађа. Ако то није преузимање што је друго? У САД, одавно гледамо како се шестогодишњаци претварају у жртве пропагандне машинерије.
Тотална манипулација дечјих умова у учионицама; сваки магазин, филм, телевизију, новина и уџбеник раде на деци и нама осталима по диктату одрживог развоја; кориштење земљишта планови, планови за управљање изванредним ситуацијама, планови за провођење закона, пропис хране, ограничења енергије, законодавне и правне одлуке – све нас усмерава и форматира да беспоговорно прихватимо Агенду за 21. век као акцијски план за егзистенцију унутар јединствене Светске фашистичке држве.
Одрживи развој не тиче се рециклирања већ се тиче промене размишљања и контроле смера којим ће се човечанство кретати у будућности. То је урађено помоћу глобализације која у основи представља стандардизацију свих система. Да би контролисали свет у ери електронике, неопходно је све стандардизирати након чега можете врло једноставно манипулисати. То је план који се сада реализује. Због тога имате регионализацију свуда у свету уместо националних граница. Регионализација представља темељ ре-конфигурације света и идеалан метода за коначно уништење националних држава. Успостављање контроле и доминације над друштвом у Глобалистану, реализира се употребом језика, образовног система и медија.
Које су кључне речи орвелијнског новоговора измишљене као окосница Агенде 21?
– На првом месту – кључна реч, број за примену Агенде 21 је ‘одрживи развој’. Друга реч је ‘паметни раст’, трећа ‘дивљина’. Пре него што је усвојена Агенда 21 УН, 1997. године Брундтландско повереништво – ‘Комисија за околину и развој’ УН, дефинисала је кључан појам: ‘светски одрживи развој’ у својој књизи: ‘Наша заједничка будућност’ и као нашу обавезу истакла неопходност да данас живимо и радимо под императивом да не угрозимо будуће генерације и да идемо у сусрет њиховим потребама. Звучи сјајно! Величанствено, зар не? Јер, ко би желео да угрози будућност својим потомцима? Том приликом је изнета теза да све што ми, људи, радимо данас на планети, представља отворену опасност за будуће генерације. Да су људи најобичније штеточине и да су својим деловањем довели живот на планети у питање.
И тада су та комисија УН као и Општа скупштина УН задале задатак да се за пет година изради акцијски план о одрживом развоју који би био примењен на читав свет. Агенда 21 је тај акцијски план одрживог развоја. За импементацију Агенде 21 користе се кључне речи – кодови. Нарочито их користи невладина организација која је у ту сврху формирана под називом
‘Међународни савет локалних еколошких иницијатива (ИЦЛЕИ)’. Ова организација има за задатак провођење циљева Агенде 21 широм света. ИЦЛЕИ заобилази владе националних држава и циља изравно на градове које увезује у мегаградове орјентисане не више према држави већ према регијама. То је начин да се заобиђу правне границе и поништи право појединца да позове своју владу на одговорност због оног што се догађа у њиховом непосредном окружењу.
Кључне речи у овом процесу су, разуме се – ‘глобализација’, флексибилност’, ‘зелено’ и заправо готово све се пласира у форми бриге за околину, и у ту сврху се формирају бројне лажне еколошке – ‘зелене’ организације и групације. И све што се одиграва и што ће се одигравати у оквиру реализације акцијског плана – Агенде 21 – биће покривено зеленом маском. Групе се формирају под различитим називима попут ‘Зелени савет за унапређење околине’; ‘Зелена иницијатива’ и слично. Запамтите: Агенда 21 / Одрживи развој је глобални план који се спроводи локално.
Каква нас будућност очекује уколико не успемо препознати стратегију Агенде 21 и не зауставимо њену реализацију?
– План садржи два битна елемента: први је ‘паметни раст’ и тиче се урбаних простора на планети. Идеја глобалиста је да изместе популацију из руралних, приградских подручја и малих градова у веома насељене градске центре. Да би то учинили градови морају ићи у висину и смањивати се по ширини што значи да ће се подручја градова смањивати по величини али ће зграде бити много више. Други део плана је – ‘дивљина’. Што ће се догађати на простору где су некада била села, предграђа, шуме и ливаде? Људима ће приступ у та подручја бити строго ограничен. Како ће се то реализирати? Сада се говори да дивље животиње морају имати животни простор који ми, људи безобзирно уништавамо.
Наравно, најбогатији, они који су осмислили Агенду 21 су највише придонели уништавању околине, биљног и животињског света као и народа који су живели у складу с природом, а сада ће се терет тих злодела превалити на човечанство. С једне стране, дакле, људи ће бити принуђени живети у људским стаништима која се по Агенди 21 називају ‘острва за људско становање’. Власништво над приватним аутомобилима, приватне куће неће постојати, све што будемо радили бити ће строго надзирано и контролисано, унос калорија ће бити прописан, изгубићемо контролу над својим телима. Градови ће бити пренасељени и у њима ће живети фрустрирани људи, и то ће утицати на пораст насиља.
Уколико изгубите могућност да своје незадовољство искажете политичарима, кроз правни систем или медије, та страшна фрустрација канализира се кроз насиље. У том случају ће влада моћи оправдано стрпати вас у затвор. Други начин да се испољи фрустрација је пасивност, повлачење у себе. У условима мониторинга унутар школског система и индустрије здравља, процена вашег менталног здравља резултираће масовним дрогирањем становништва.
Да ли је редукција становништва део Агенде 21?
– Агенда 21 се фокусира на храну, воду, земљу и популацију. Када читате програме и текстове о биоетици и технологији јасно видите да су ти садржаји испражњени од било каквог етичког стајалишта и да доминира идеја о трансформацији живог света и оживљавању технологије. Агенда 21 ће се свакако одразити на то што и колико једемо и ко ће имати приступ храни. У великим мегалополисима тотално ћемо зависити од биотехнологије у производњи хране и воде и то је оно што изазива највећу забринутост јер ово јесте наставак еугеничких планова. Постоји изравна веза између корпорација које спроводе Агенду 21 с Хитлеровом Немачком; Сименс, АБМ, Генерал Елецтриц … су компаније које производе биометерику, паметне мреже и спроводе манипулацију становништва.
План је замишљен да буде потпуно имплементиран до 2050.године. Година с којом се често сусрећете у Агенди 21 је 2020. и ту годину можемо видети као преломну. Ми смо још увек у могућности повратити своју слободу, још увек смо у могућности о овоме расправљати. Људи могу читати моју књигу, да ме чују и виде, могу јавно говорити и деловати у јавном простору. И, то је кључно. Људи не могу очекивати спасиоца на белом коњу већ су у обавези да се едујују, повезују и делују.
Да ли је могуће створити међународну коалицују за борбу против Агенде 21?
– Постоји врло снажан отпор Агенди 21 широм света. Морате се едуковати препознати Агенду 21 и оштро јој се супротставите. Родитељи треба да погледају што њихова деца уче у школи и не дозволе да се школски програми сведу на испирање мозга.
Морате будно пратити што се догађа с вашом културом. Ми постижемо велики успех у САД али то нећете чути у мејнстрим медијима. Људи који се боре маргинализирани су и исмејавани и изругивани у тим медијима. Али, без обзира на то милиони људи широм света се боре и одбијају Агенду 21. Ја сам боравила у Мађарској и Немачкој, држала предавања и едуковала људе да се науче препознати и да се супротставе њеној реализацији.
Курир/Conoplja news
