Злато, бакар и лигнит копамо на 200 локација – Кинези су у Србији открили ново налазиште од 30 милијарди $

Кинеска компанија Зиђин, стратешки партнер РТБ Бор започела је израду главног рударског пројекта експлоатације подземног лежишта Борска река. То је једно од преко 200 локација у Србији на ком се експлоатишу вредна рудна богатства.

Процењује се да овај локалитет у себи крије резерве од готово четири милиона тона бакра, 130 тона злата и више од 1.000 тона сребра, чија је вредност већа од 30 милијарди долара. Подаци указују да су у том лежишту, до сада, истражене и утврђене геолошке резерве од близу 320 милиона тона руде.

Међутим, претпоставља се да Борска река, заправо, у себи крије више од милијарду тона руде, са просечним садржајем од једног процента бакра, што је готово троструко више него у рудницима РТБ који се тренутно експлоатишу.

Лежиште Борска река, за чије је активирање неопходно инвестирати најмање 150 милиона евра, до сада је истражена само на дубини од 450 метара. Претпоставља се да се то лежиште, са повећањем дубине, шири, као и да садржај бакра и племенитих метала расте.

О томе колико је Борска река атрактивно лежиште, које по својој минерологији подсећа на подземни рудник бакра Чукару пеки, сведочи и податак из 2002. године. Тада је Светска банка, пре расписивања првог тендера за продају РТБ, издала студију по којој будућност овдашњег рударства треба базирати на истраживању и експлоатацији тог лежишта.

Ова најава поново је покренула питање колико се рудника и скривених племенитих метала налази у нашој земљи. Кинези су почетком маја потписали уговор вредан 33,5 милиона евра за експлоатацију рудника злата и бакра на локалитету Чукару пеки код Бора, а процене су да на тој локацији лежи око милион тона бакра.

Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије, рекао је за „Блиц Бизнис“ да је највише налазишта у Источној Србији, у околини Бора, мада се испитивања, како тврди, врше широм целе Србије.

„Тренутно је више од 200 локација на којима се истражују минералне сировине, плус места која су већ у експлоатацији. Најбогатији смо бакром, оловом, цинком, као и угљем, највише лигнитом. Од неметаличних сировина, ту је глина, као и техничко-грађевински камен за путеве”, наводи Мијатовић и додаје да су већину налазишта открили српски геолози (осим литијума), а стране компаније које су сада присутне у Србији потврдиле су те податке и прошириле истраживања додатним инвестицијама.

Најзаступљеније су експлоатација бакра и злата, олова, цинка, гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, антимона… Највише пажње свакако заслужује Бор где се, према процени канадске компаније “Невсун”, налази око 15 милиона тона бакра и око 370 тона злата, те је вредност овог налазишта процењена на око 100 милијарди долара.

Три рудна локалитета на Црном врху, код Жагубице, садрже чак 72 тоне злата. Лежишта сребра у Србији пронађена су у Карпатском пределу, у Бору, Кривељи, Мајданпеку, Тимоку, Благојевом камену и Пеку, као и у Шумадији на Руднику. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, односно у близини Врњачке Бање и Трстеника.

Јадарит код Лознице

Осим тога, код Лознице се налази једно од највећих светских јадарита из којег се издваја литијум. Резерве руде у Јадарском басену процењују се на 136 милиона тона. Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација које се простиру до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.

Србија има и ресурсе секундарног економског значаја који су нижег потенцијала и њима припадају молибден, антимон, никл, калај, уран, боксит, гвожђе, манган, волфрам и део ретких елемената. Минерални ресурси терцијарног економског значаја у основи нису у довољној мери истражени, а ту су сврстани жива, арсен, платинска група елемената, азбест, графит, фосфати, креда, талк, пијезооптички кварц и сепиолитске глине.

Блиц