Мађарској народне патроле не требају – држава ради свој посао, у Словенији патроле чувају насеља!

Појава самоорганизованих „народних патрола“ које би да предупреде евентуално мигрантско насиље засада је евидентирана у Београду. Да ли је ситуација са мигрантима до те мере погоршана, или постоје и други разлози

Нису у камуфлажној одећи и наоружани ваздушним пушкама као Штајерска и Сеоска стража у Словенији која још од прошле године патролира у пограничној зони и пријављује присуство миграната снагама безбедности, али јесу самоорганизовани у такозване „народне патроле“ које су у Београду почеле да „заводе ред“ међу мигрантима.
„Народне патроле“ најављују жесток одговор на мигрантско насиље

Ових дана су пресретали групе избеглица на локацијама где их има највише и поделили им летке на српском, енглеском и арапском језику са упутством које подразумева забрану кретања ван мигрантских центара од 22 часа до шест часова ујутру. То су објаснили нападима на српске жене и девојке, истичући да није реч о кампањи против миграната, већ против мигрантског насиља на које ће, како кажу, жестоко одговорити.

Да ли је до овог самоорганизовања заиста довео пораст насиља миграната, о чему је до сада било врло мало вести. Ту и тамо знало се о међусобним обрачунима миграната и о проваљивању у викендице и њиховој девастацији, или је то последица најава о новом великом таласу миграната, поготово што смо и ових дана опет били сведоци да у Мађарску са српске стране не могу, као и да је Хрватска врло стриктна у њиховом одбијању на граници.

По оцени социолога Владимира Вулетића гласине да ћемо понови бити некакав, како се то говорило, паркинг за избеглице додатно подижу тензију. Подсећајући на самоорганизовану стражу у Словенији он напомиње да је ситауција ипак другачија јер су мигранти код нас у пролазу, док су Словенци као део ЕУ којој мигранти теже, у страху да ће тамо и да остану.
У служби подизања температуре и политичке нестабилности

Уз то што имамо јако мало информација о мигрантима, што је погодно тло за оваква дешавања, друга ствар је што све те непроверене информације генерално служе да се подиже температура или политичка нестабилност у земљи, сматра професор социологије на Филозофском факултету у Београду.

„Ја то сагледавам у једном ширем контексту, јер ништа се суштински битно не дешава на том плану, али је код нас независно од тога читава прича добила некакав нови замајац. То је у контексту стварање једне лоше атмосфере у друштву и нестабилности коју треба шире сагледавати. То што се дешава у региону, па и ово на унутрашњеполитичкој сцени за последицу има стварање климе нестабилности“, каже Вулетић за Спутњик.

У полицији већ процесуирају „народне патроле“ о којима су обавестили надлежно тужилаштво, које је наложило да се испитају све чињенице и околности. На питање шта мисли како ће се даље одвијати ситуација са такозваним народним патролама, он је мишљења да ће у овом предизборном периоду мигранти бити једна од тема.

„У сваком случају неће се фактички ништа битно дешавати. Колико пратим та збивања не видим да је на помолу неки нови мигрантски талас, поготово не неки који би могао да угрози Србију. Али то је нешто што ће сигурно бити једна од тема у овом предизборном периоду зато што то, како се показало у Европи, верујем и овде код нас може бити веома значајна тема поготово за крајње десне политичке опције“, мишљења је професор социологије.
Мигранти предизборна тема – као и у Европи

Оне на томе добијају снагу и гласове каже он и зато верује да је то део те приче пре него некакве реалне опасности. Поготово што, додаје он, не види да је ситуација нешто драматично другачија.

Вулетић не спори да када су мигранти у питању постоји одређени „резервоар“ у Турској, али и додаје да би донекле стабилизовање ситуације у Сирији могло да помогне да се тај притисак смањи. Наравно да и Турска тиме може на неки начин да манипулише, каже он. Истиче, међутим, да тренутно не постоји реална ситиуација која би била еквивалентна подизању ове тензије. Подизање тензије је, напросто, коришћење те ситиуације да би се с једне стране дестабилизовала ситуација у Србији, а са друге стране да би десничарски покрети и странке евентуално остварили нешто боље резултате на изборима, каже Вулетић за Спутњик.

Спутник