Сергеј Мардан: Кина је доказала да је суперсила, ЕУ је у колапсу

Доналд Трамп је 12. марта објавио да на 30 дана забрањује улазак у САД свима из Европе. Свима осим Британцима. Пуцање шавова глобализованог света догађа се брже него што је предвиђано и у најсмелијим прогнозама. Коронавирус је само повод да се промене апсолутно сва правила Велике игре. Трамп није нашао за потребно ни да из међудржавне пристојности испоштује дипломатске формалноти, па су у ЕУ за забрану сазнали преко његовог твита.

Индикативно је да се Сједињене Државе не ограђују оваквим забранама од Кине. То само демонстрира како на свет гледа америчка елита и шта јој је приоритет. Никаква ритуална заклинања у „заједничке вредности“ и у „јединствени Запад“ – ево, показује се – не вреде ни пребијене паре кад претње постану реалне. Нема Трамп случајно немачке корене. Он целом свету демонстрира шта је то Real Politik у 21. веку.

Могу се, наравно, у Бриселу, Берлину и Паризу правити да „све иде по плану“, у време када је одлазак Велике Британије буџет ЕУ оставио без 10 одсто прихода и нико не зна како ту рупу зачепити. Чињеница је, међутим, да је ЕУ веома ослабљена пред својим и великим и мањим конкурентима. А они је – као Турска, на пример – искушавају на свим фронтовима. Трампова одлука не удара само по Европи и ЕУ. Она је разорни удар на евроатлантизам у целини. У време када се Унија још није опоравила ни од Брегзита.

Поново се на глобусу појављује англосаксонски свет који би да ‘стару Европу’ не пушта ближе од дужине испружене руке и да је користи у свом интересу. Иза свега су, дакако, економски интереси. Глобално тржиште се заљуљало и свако гледа себе. Сједињене Државе – које су започеле трговинске ратове безмало са целим светом – фактички ‘опипавају’ распоред снага у свету и проверавају колико је ко ‘тежак’. То је оно што је у ратовима извиђање помоћу мањих битака.

Епидемија коронавируса је идеални маркер који показује стање економског и политичког организма разних земаља. Тек ће све изаћи на видело, али је већ сада јасно да је кинеска Комунистичка партија целом свету показала, за многе, невероватни ниво мобилизационе спремности и способности. Такав да нико више не сумња да је Кина нова суперсила.

У исто време се Италија, која је међу десет економски најразвијенијих земаља света, практично нашла у колапсу и принуђена да затражи помоћ и од Кине која је обећала да ће јој послати неколико милиона медицинских маски и 1.000 апарата за вештачко вентилирање плућа. Показује се да западни модел демократије, чији примат већ 40 година не оспорава нико осим Кине, поново је доведен у питање. Чак и у Сједињеним Државама где нико не зна шта чинити са „феноменом Сандерса“. Све у свему, промена се не треба бојати. Све се већ изменило. Можда то напросто још нисте приметили.

Аутор Сергеј Мардан/Стандард