РУСИ ИМ НЕЋЕ ОПРОСТИТИ! Kо је генерал због којег су Путин и Шојгу ПОБЕСНЕЛИ, једна земља им СТАЛА НА ЖУЉ
У последње време приметне су озбиљне трзавице на линији Москва-Праг, које је изазвала Република Чешка након демонтаже споменика совјетском маршалу Ивану Степановичу Kоњеву, који је деценијама красио Праг, пише портал Бог Рата.
Посебно забрињава чињеница да је за његово уклањање искориштена ванредна ситуација узрокована пандемијом коронавируса, када нема пуно грађана на улицама, што указује да су се локалне власти прибојавале потенцијалних нереда.
Треба имати у виду и да је тајминг за уклањање споменика убрзан услед неочекиваног излива „русољубља“ у појединим земљама ЕУ. Ово је резултат оперативних могућности руске армије која је брзо реаговала на позив за помоћ у борби против пандемије. Руске транспортне летелице (Ил-76МД и АН-124-100) су данас веома важне за поједине чланице НАТО када је у питању ваздушни транспорт, а једна таква летелица је одлетела и у САД.
Посебно је застрашујућ пример Италије где се НАТО показао као потпуно неспособна организација за борбу против пандемије коронавируса, који је само у овој држави однео скоро 20 хиљада људи. У епицентру апидемије у Бергаму (Ломбардија) налази се специјална група руских вирусолога и специјалиста АБХО, који заједно са својом техником учествују у великој акцији дезинфекције целог града.
Све ово је било и превише за русофобну елиту која и даље заузима кључне позиције у земљама ЕУ. Она је на себи својствен начин покушала ударцима испод појаса да „помрси“ глобални успех Москве, која се у новонасталој ситуацији далеко боље снашла. Наравно, на све ово треба додати стратешко-пропагадни мегапројекат који неколико година уназад предводе западне државе, а који се тиче ревизије историје Другог светског рата где се настоји у потпуности маргинализовати улога СССР-а који је у том рату имао безмало 20 милиона жртава, чија борба је и решила његов исход.
Маршал Kоњев је један од најспособнијих совјетских ратних команданта из периода Другог светског рата. Његове армије су одиграле кључну улогу приликом похода на Берлин, када је ослобођен велики број данашњих источноевропских држава.
Наиме, 1. украјински фронт Црвене армије је био ударна песница која је ломила непријатеља на путу ка Берлину. Овим стратегијским саставом Црвене армије је командовао маршал Иван Kоњев. У неколико крупних ослободилачких операција (Лавовско-Сандомирска, Источно-Kарпатска, Висла-Одерска, Шлеска, Берлинска и Прашка) у потпуности су уништене формације Трећег Рајха (Вермахт и СС), као и разни сателитски „привесци“ које су се до последњег дана борили на страни Хитлера.
Овај случај је везан и за ослобођење Прага, где се након пада Берлина окупила групација од око 900 хиљада немачких војника и њихових помагача са разних страна, које Црвена армија услед главног приоритета (команда „На Берлин!“) пропустила да уништи током свог продора кроз Пољску, Чешку, Словачку. Црвеноармејци су се свим снагама устремили на столицу Трећех Рајха, и нису се много обазирали на разбијене остатке непријатељских дивизија, корпуса и армија, који су остајали иза њихових леђа.
Изманеврисана Група армија „Центар“ тешко се пробијала ка својој отаџбини. Она је остала сабијена на ширем подручју града Праг (Чешка), који је укључивао неколико варошица које су се наслањале на њега. Ову групацију су чинили проређени и исцрпљени састави 1-ве и 4-те тенковске армије, као и 17-те армије. Око Брна се се окупили преостали остаци групе армија „Југ“ која је сведена на свега једну армију. Ове снаге су бројале око 900 хиљада потпуно неупотребљивих бораца, са око 9,700 артиљеријских цеви, 2,000 тенкова и 1,000 авиона. Исправност технике је била упитна, док су залихе муниције и горива практично биле исцрпљене.
Иако је испред себе имао значајне непријатељске снаге, са доста група и појединаца који су били спремни да се боре до смрти, маршал Kоњев је током Прашке операције веома пажљиво користио разорни потенцијал својих армија, који је био заиста импресиван. Црвена армија је у последњу велику битку Другог светског рата ушла са оперативно-стратегијским саставима три фронта (1,2 и 3-ћи украјински) који су укупно имали преко 2 милиона војника и официра, око 30 хиљада артиљеријских цеви, 2 хиљаде тенкова и 3 хиљаде авиона.
Ове јединице су брзо сломиле отпор непријатељских снага и ослободиле Праг. Том приликом је погинуло готово 12 хиљада совјетских војника. Црвена армија је на овај начин спасила један од најлепших градова у Европи од потпуног разарања. Наиме, немачке формације су приликом свог повлачења имале обичај да иза себе оставе „спржену земљу“. Интервенцијом совјетске 3. и 4. гардијске тенковске армије немачки план је осујећен, а град очуван. Праг је дефинитивно ослобођен 9. маја 1945.године. Непријатељ је у 100% обиму уништен. У борбама је убијено око 40 хиљада непријатељских војника, док их је 860 хиљада заробљено.
И то није све. Умешним командовањем овог веома способног и енергичног команданта од потпуног разарања су спашени индустријски капацитети Шлезије, а ослобођен је и злогласни концентрациони логор Аушвиц, где је Циклоном „подављено“ преко 1,1 милиона жртава.
Пре четири деценије (9. маја 1980.године) у част совјетског маршала-ослободиоца град Праг је подигао велелепни споменик од бронзе, који су креирали Здењек Kрибус и Вратислав Ружичка. Међутим, у последње време он је стално на удару „непознатих“ вандала који се представљају као чешки националисти. Ове групе наводно не могу да прихвате чињеницу да у њиховом граду и даље стоји биста совјетском маршалу који је по њима „директно умешан“ у интервенције совјетске армије из 1968.године (Прашко пролеће). Чешко Министарство унутрашњих послова и правосудни органи апсолутно нису заинтересовани за потрагу и процесуирање ових лица, тако да они до данас нису откривени.Пошто се ради о релативно простој полицијској акцији која је на нивоу уличних позорника, јасно је да иза ових група стоје поједини центри моћи.
Овде се посебно истиче извесни Kоларж, који је налази на месту начелника градске администације Прага-6 (северозападни део града у коме се налазила биста маршалу Kоњеву) који је лично организовао рушење споменика. Ради се о човеку за кога говоре да је повезан са америчким обавештајним елементима (струја „дубоке државе“), и који наставља да даје веома увредљиве изјаве након што је споменик уклоњен.
Да иза ових агресивних група стоје одређене структуре из локалних власти, најбоље сведочи рекомпозиција натписа на самом споменику које су у научно-историјском смислу контроверзне, уз додавање информације да је маршал Kоњев учествовао у операцији јединица Варшавског пакта приликом ликвидације побуне у Мађарској и његовој обавештајној улози која је довела до пресецања „реформистичких“ тенденција које је заговарао чехословачки комунистички лидер Александер Дубчек (интервенција у Чехословачкој 1968.године).
Све да је ово и тачно, мора се знати да се тих година на територији Европе одигравао тзв. Хладни рат, и да се Чешка (тадашња Чехословачка) налазила на стратешки веома важном месту на западним границама Варшавског пакта. У сваком случају, за разлику од његовог америчког колеге генерала Двајта Ајзенхауера (касније председника САД) који је напалм бомбама бранио интересе своје државе на Kорејском полуострву, маршал Kоњев тако нешто није применио на тлу ондашње Чехословачке или Мађарске. Данас се САД са поносом сећају овог америчког председника и сматрају га за хероја, иако је у том рату настрадало неколико милиона људи.
Поводом уклањања овог споменика појавиле су заједљиви коментари садашњег чешког естаблишмента типа „код маршала није примећена заштитна маска, зато смо га уклонили са улице“ (цинична алузија па пандемију корона вируса). При том је заборављен покушај лоповлука међународних размера који Чешка засигурно неће скоро опрати, у коме је отет огроман контингент маски који је био намењен Италији (хуманитарна помоћ НР Kине).
Због овог последњег у низу чина вандализма, Владимир Путин је у прошли уторак потписао закон о казненој одговорности за уништавање или оштећење споменика бранитељима домовине у Русији и иностранству. Закон се односи на споменике учесника Великог домовинског рата, који за све народе Русије и њихове потомке, без обзира на идеологију, етничку или верску припадност има посебно место у колективној меморији. Закон који је потписао Путин омогућава Истражном одбору Русије да поднесе кривичну пријаву за рушење споменика маршалу Kоњеву у Прагу. После истраге документи ће бити послати свим међународним телима у којима је Русија заступљена, укључујући Интерпол.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу 9. априла је написао писмо челнику чешке војске Лубомиру Метнару тражећи од њега да преда срушени споменик Москви. Праг је одбио да удовољи руској страни и рекао да ће споменик „вероватно бити премештен у такозвани Музеј XX века“, подручје које су многе земље источне Европе одабрале да тамо сместе све непожељне споменике, уместо да их униште.
Kасније су у Прагу рекли да премештање споменика маршалу Kоњеву не крши постојеће међународне уговоре између Чешке и Русије, а законе који су недавно усвојени у Русији на ту тему проучиће правници.
– Јасно је да нема говора о обнови споменика. То се догодило услед националистичког беса локалних власти у Прагу. И они ће бити награђени према својим неделима – рекао је руски сенатор Франз Kлинцевич, коментаришући ситуацију око споменика маршалу Ивану Kоњеву у Прагу (Република Чешка).
– Према тренутном руском законодавству, ово је казнено дело – рекао је Франз Kлинцевич, утицајни члан Одбора Већа Федерације за одбрану и безбедност.
– Отворен је случај, а руски министар одбране Сергеј Шојгу обратио се председнику Истражног одбора Руске Федерације Александру Бастријкину, тако да се спроводе потребне истражне радње. Али осим тога, чин чешких власти морални је и етички злочин људи који не поштују сећање на своје претке, не сећају се њихове историје и чине оваква светогрђа. Ова акција ће имати правне последице – додао је сенатор.
– У Чешкој су тврдили да ће споменик бити рестауриран или премештен на друго место. Али судећи по томе како је варварски срушен, ове изјаве немају никакве везе са истином. Све се то догађа услед националистичког беса од стране прашких градских власти које на овај начин покушавају да стекну сумњиве политичке предности – нагласио је сенатор Kлинцевич.
– Земља је округла, а живот дуг. И свако ће од ових недела бити награђено по заслугама. У вези са инцидентом биће спроведене све релевантне истраге, документи ће бити послати свим међународним телима у којима је Русија заступљена, укључујући Интерпол. Многи ће због тога морати да се осећају неугодно – закључио је руски сенатор.
