Ко на Русију крене мачем, од мача ће и да страда

Руски експерт Сергеј Судаков истиче да се са Русијом не може разговарати са позиције силе и подсећа на речи руског председника који је рекао да „ко год на Русију крене мачем, од мача ће и страдати“. То, како истиче, нису празне речи.

„Ми смо увек веома трпељиви, гостољубиви и добронамерни и то може да види свака особа која је посетила Русију. Светско првенство у фудбалу је то и показало. Силом се Русија не може угушити. Што нам је горе ми се више затварамо, а што нам је боље пре ћемо ићи на било какав дијалог, на преговоре. Са Русијом се могу постићи резултати само у једном случају – ако се без икаквих предуслова крене на укидање санкција и ако се предузму они кораци који ће довести до обнављања поверења које се стропштало. А жестока политика коју заговара Бжежински никада неће довести до обнове поверења“, истиче Судаков.

Јан Бжежински – син бившег саветника америчког председника за националну безбедност Збигњева Бжежинског који је, између осталог, био заговорник ширења НАТО на Исток и проширења Алијансе – сматра да САД не врше довољно снажан притисак на Русију, што подстиче Путина на „још провокативније акције“ и убеђен је да би јачање притиска приморало Путина да промени стратегију Москве. Он је изнео неколико предлога како да се то постигне.

Ратоборна реторика

Према његовом мишљењу, земље НАТО-а морају да појачају своју војну моћ и требало би да буду спремне за учешће оружаном сукобу високог интензитета, а Америка треба да премести више трупа у земље Источне Европе које ће тамо стално боравити, као и да потпомогне ступање Украјине и Грузије у НАТО.

Судаков верује да је тај сценарио реалан, узимајући у обзир чињеницу да Америка жели да подстакне нове сукобе на границама Русије.

„Они верују да су сви сукоби добри – они мисле да све док ватра гори то омогућава Америци да ослаби Русију. Сукоби високог интезитета су сукоби који се дуго не решавају, попут сукоба у Украјини и Сирији. Стога САД делују на исти начин као и увек – покушавају да створе што непријатнију атмосферу на границама Русије, дестабилизујући оне земље које су нама блиске. Што они више гасе ватру бензином, то је теже да дођемо до некаквог регулисања ситуације. Због тога трошимо више напора, више ауторитета на решавање тих спорних ситуација које постоје. Сукоби високог интезитета су сукоби који постоје већ неколико година, који су ушли у ћорсокак и који су изузетно тешки за решавање, а Америка се на све могуће начине труди да подржи такве конфликте“, каже Судаков.

Експерт сматра да таква ратоборна реторика не доноси ништа добро свету на пољу безбедности.

„Сматрам да је ово врло лоше, да су те речи које је изнео Бжежински веома агресивне и да на крају могу довести до дестабилизације ситуације у целини – у свету, не само у Русији. Политика јастреба је добра само онда када људи не гину, а ми добро знамо да сваки дуготрајни сукоб може прерасти у отворени рат“, упозорава Судаков.

Украјина и Грузија већ дуго желе да уђу у НАТО. Грузија је почела да сарађује са Алијансом још 1994. године, када је приступила програму „Партнерство за мир“, а у априлу 2008. на самиту НАТО-а у Букурешту је потврђено да би могла да постане члан те организације ако испуни њене стандарде за пријем.

Кијев преговара о приступању НАТО-у скоро 30 година. Међутим, у пракси се све испоставило да није тако једноставно. Украјина се и даље не може похвалити пуноправним чланством, али пре само месец дана Алијанса јој је доделила статус Партнера са унапређеним могућностима, чиме није ближе чланству у НАТО-у, али је ушла дубље у сферу утицаја.

С обзиром да земља која има нерешен територијални проблем не може да уђе у НАТО, Грузија и Украјина би морале да реше проблеме Абхазије и Јужне Осетије, односно — Крима. То значи да би морале да поврате територијални интегритет, што је нереално очекивати, или да се одрекну „спорног“ дела територије, што ниједна од те две земље у догледно време неће учинити. Међутим, Американци су пронашли начин да заобиђу ту баријеру, па су се недавно могли чути и предлози о промени услова ступања бивших совјетских република у НАТО, како територијални конфликти не би представљали сметњу за њихово чланство у Алијансу.

С друге стране, руски експерти сматрају да те земље НАТО-у и нису потребне као чланице, већ као упориште за стварање претњи Русији, која је, додуше, већ одавно сагледала сваки могући развој догађаја и спремна је да одговори на сваку ту претњу.

Руси на свим светским платформама константно упозоравају да тежња НАТО-а да прошири своју инфраструктуру до руских граница само погоршава ситуацију и не води ка стабилности Европе, а још у априлу 2007. године је угледни амерички професор Стивен Коен, говорећи пред московским студентима, рекао: „Први ров у новом хладном рату је већ ископан. Фронт ће пролазити границом Русије са једне стране, Украјине и Грузије са друге. Једини начин да се ситуација смири је да САД одустану од политике ширења НАТО на Исток. То је услов за добре односе са Русијом“.

Санкције – инструмент уцене

Међутим, потези које повлачи Вашингтон и ратоборна реторика, попут ове коју води Бжежински, само продубљују јаз са Русијом и генерално, погоршавају ситуацију у свету.

Бжежински такође сматра да је неопходна борба против лажних информација и пооштравање санкција против Русије – како против одређених лица, тако и против целих сектора економије.

Судаков напомиње да су санкције постале „инструмент уцене“ и да ником не дају подстицај за развој – ни Америци, ни Европи, нити Русији.

„Оне никоме нису потребне и њихова ефикасност је изузетно ниска. Али САД су у томе упорне, сматрајући да су рестриктивне мере изузетно ефикасне. Такве заблуде доводе до жестоких сукоба… Санкције су већ толико обезвређене да ће ускоро свима постати јасно да је њихово увођење неисплативо и да само штете развоју светске економије. Санкције су престале да буду инструмент међународних организација и ако смо пре 10-15 година говорили о санкцијама као инструменту који могу користити само УН, сада су постале облик уцене: не свиђа нам се како утичете на наш економски баланс – хајде да уведемо санкције; не свиђа нам се како се односите према својим сексуалним мањинама – уведемо санкције; не свиђа нам се ваша политика – увешћемо санкције. Међутим, санкције су се ослабиле. Америка је девалвирала такву институцију као што је санкциони притисак“, закључио је Судаков.