Кркобабић: И наредне године наставак државне помоћи развоју задругарства

Министар задужен за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је данас да ће и наредне године држава наставити подршку задругарству у Србији, те да ће помоћи од 50 до 60 задруга, пре свега пољопривредних, а помоћ ће први пут добити и туристичке и социјалне задруге.

„У првом кварталу наредне године задругари и задруге Србије могу да очекују помоћ и то за новоформиране задруге и за постојеће задруге. Концепт се неће битније мењати“, казао је Кркобабић новинарима уочи сасатанка са представницима задружних савеза и стручњака о даљем развоју задругарства у Србији.

Прецизирао је да новац неће бити намењен за измирење старих обавеза или дугова задруга, већ само за набавку опреме, подизање вишегодишњих засада, набавку основног стада, „свега што помаже да једна задруга буде технолошки опремљена“.

 

„Износ средстава помоћи новоформиране задруге биће и даље 7,5 милиона динара, а за постојеће задруге 15 милиона динара. Овога пута програм ће бити проширен и на туристичке и социјалне задруге“, казао је Кркобабић.

Према његовим речима, циљ је да задруге и задругари постану прави робни произвођачи.

„Цео концепт своди на то да се оснажи економски потенцијал газдинства, јер без сигурног прихода људи ће нам ићи где је зарада редовна и сигурна“, казао је министар.

Истакао је да ће села у Србији моћи да опстану само уколико се услови које тамошњи житељи имају побољшају и приближе онима који постоје у великим градовима или инострансву.

Додао је да ће се помоћ селу састојати и од откупа напуштених кућа у Србији које ће се уступати младим пољопривредницима.

Такође ће се, како је додао, радити на обнови задружних домова и домова културе, спортске инфраструктуре.

Кркобабић је навео да је идеја да се за почетак све усмери на пет округа на југу и југоистоку Србије, односно на рубна и брдско-планинска подручја.

Подсетио је да је већ урађена рејонизација воћарства, те да ће се радити рејонизација и за остале области, како би људи тачно знали чиме и на који начин да се баве.

Кркобабић је позвао и све локалне самоуправе у Србији да се укључе у ове пројекте и помогну обнову села.

Казао је и да ће Министарство за бригу о селу радити на успостављању законодавног оквира за даљи рад и опстанак на селу.

„Села нема ни у Уставу Србије, а ни у територијалној организацији на ваљан начин. Хоћемо да ту проблематику која третира село, његове становнике и пољопривреднике на посебан начин уредимо“, рекао је Кркобабић.

Додао је да је други задатак да се дефинише правац стратешког развоја, да би се кренуло у израду стратегије о селу.

Председник Одбора за село Српске академије наука и уметности, академик Драган Шкорић, казао је да у Србији, где доминирају мањи поседи од два до три хектара, газдинства могу постати робни произвођачи једино уколико се удруже у задруге.

„Потребно је да се иде ка интензивним културама, пре свега воћарству, виноградарству, повртарству, а посебно сточарству, које је најслабија тачка српског села“, казао је он.

Додао је да је да задрга није само произвођач сировина.

„Жеља нам је да се формирају и специфичне задруге за финалне производе, било у склопу постојећих или потпуно нове, али да производи буду са признатим географским пореклом“, истакао је Шкорић.

Указао је да је велика шанса и у развоју сеоског туризма, јер је погодан и за пласман пољопривредних производа.

Председник Задружног савеза Србије Никола Михајловић подсетио је да је у овој години, упркос пандемији, формирано 138 нових задруга.

„Уочили смо да је пандемија поред негативности донела и нешто позитивно, јер су многи људи схватили да имају село“, казао је он.

Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов казао је да пројекет „500 задруга у 500 села“ једини у Србији „није имао опозицију“.

Додао је да након тога у Војводини задруге више не размишљају само о опстанку, већ о развоју и инвестицијама.

Уклазао је да је послата порука да се са релативно малим поседима, уз интензивну производњу и удруживање, може лепо живети.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић подсетио је да се научна и стручна јавност похвално изразила о досадашњем пројекту помоћи задругарству у Србији.

Оценио је да ће то допринети и равномерном регионалном развоју земље.

„Да покушамо да покренемо и та подручја која су маргинална, ван великих градова“, рекао је Кесеровић наводећи да је предуслов за то развој инфраструктуре.

Бета