Шта је потребно да бисте основали задругу?

Задруга се оснива на оснивачкој скупштини, закључењем уговора о оснивању, усвајањем задружних правила и избором органа, а својство правног лица стиче даном уписа у регистар.

На сајту Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије Дејан Стефановић из ПССС Неготин појаснио је да је за оснивање задруге потребна документација:

-јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – задруга;
– уговор о оснивању са овереним потписима оснивача (задругара);
– доказ о идентитету задругара (за домаће физичко лице – фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу);
– записник са оснивачке скупштине;
– задружна правила;
– књига задругара (само за задруге са чланарином);
– потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује, односно споразум задругара о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у задругу (само за задруге са улозима),
– одлука о именовању председника и чланова управног одбора (ако постоји);
– одлука о именовању председника и чланова надзорног одбора (ако постоји);
– доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања и доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву оснивачког акта и задружних правила и за објаву књиге задругара.

Шта мора да садржи оснивачки акт?

Оснивачки акт задруге мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа, при чему сви оснивачи – задругари морају оверити потпис на (првом) оснивачком акту.

Оснивачки акт мора да садржи све законом прописане обавезне елементе (члан 18. Закона), а то су:

1. пословно име и седиште задруге;
2. лично име и пребивалиште и идентификациони број сваког осивача – при томе Задругу може основати најмање пет пословно способних физичких лица (домаћих и страних), што значи да малолетна лица не могу бити оснивачи задруге. Сложену задругу могу основати друге задруге;
3. претежна делатност задруге: претежна делатност одређује врсту задруге. Ово значи да претежна делатност (четвороцифрена шифра делатности из важеће Уредбе о класификацији делатности) мора да одговара одабраној врсти задруге по природи и смислу те делатности и опису сваке поједине врсте задруге коју Закон одређује у члану 11. (земљорадничке или пољопривредне, стамбене, потрошачке, занатске, радничке, студентско-омладинске, социјалне, здравствене…);
4. лично име првог директора задруге или лично име лица које ће заступати задругу као вршилац дужности директора: Задруга може имати само једног директора. Ако постоји потреба за именовањем више лица која ће заступати задругу, они се могу именовати као остали заступници;
5. податак да ли задруга послује са улозима или чланаринама: ако задруга послује са улозима, онда оснивачки акт мора да садржи још и износ основног капитала, износ и време уплате новчаног улога сваког оснивача, опис врсте, вредност, начин и време уношења неновчаног улога сваког оснивача, а ако послује са чланаринама онда износ, време и начин плаћања чланарине. Важно је напоменути да иако задруга има основни капитал, он није предмет регистрације, већ се региструју само појединачни улози задругара. Чланарине се уопште не региструју, али морају бити једнаке висине за све задругаре.

Поред ових обавезних елемената, оснивачки акт може да садржи још и податке о начину обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања и друга питања од значаја за оснивање задруге, што ће зависити од сваке конкретне задруге.

Задружна правила

Задружна правила морају садржати идентичне податке о пословном имену, седишту и претежној делатности задруге као и оснивачки акт, будући да је реч о заједничким обавезним елементима ова два акта.

Задружна правила су важан документ за сваку задругу будући да је закон предвидео да се управо њима уређују битна питања за пословање задруге, нарочито питања права и обавеза задругара, начина стицања и престанка статуса задругара, повећања/смањења капитала, висине чланарина, надлежности и саставу органа задруге и треба им посветити посебну пажњу.

Књига задругара

Књига задругара је обавезан документ само за оне задруге које ће пословати са чланаринама. Наиме, закон је због уобичајено често променљивог састава и бројности чланства код ових типова задруге, предвидео да се региструју само оснивачи и промене оснивача, а не и свих задругара који касније приступају или иступају из задруге.

Међутим, иако не региструју све промене задругара, задруге са чланаринама имају обавезу да једном годишње доставе регистру књигу задругара ради објаве на интернет страни, и из наведеног разлога, тј. ради могућности праћења промене чланства и код ове врсте задруга, потребно је приложити и овај документ, за који се издаје посебна потврда о објави.

Потврда банке и споразум о процени вредности неновчаног улога

Потврда банке и споразум о процени вредности неновчаног улога: ако оснивачи задруге уплаћују свој улог до оснивања, прилажу и потврду банке да је улог уплаћен на привремени рачун задруге у оснивању. Потврда може бити дата за сваког задругара појединачно или на једној потврди могу бити наведени подаци о свим уплатиоцима (задругарима). Ако се улог уплаћује касније (тј. у року од 30 дана од дана одржавања оснивачке скупштине), потврда се не прилаже, а у пријави се наводи да је задругарски улог само уписан (не и уплаћен).

Ако задругари улажу у задругу неновчани улог (ствари и/или права) доставља се или споразум о њиховој вредности или (по жељи) процена овлашћеног проценитеља. Споразум о процени не мора бити у форми засебног документа, већ је довољно да подаци о врсти и вредности и опису неновчаног улога буду наведени у самом оснивачком акту.

Одлука о именовању

Одлука о именовању председника и чланова управног, односно надзорног одбора (ако постоје): у задрузи која има мање од 20 задругара, задружним правилима може да се одреди да функцију управног одбора и надзорног одбора врши скупштина задруге.

Дакле, образовање управног и надзорног одбора није обавезно ако у задрузи има мање од 20 задругара, али ако задруга жели да формира један или оба ова органа, може то да учини и ако има мање од 20 задругара. Код задруга са 20 и више задругара, обавезно се образују управни и надзорни одбор. Оба органа морају имати минимум три члана (а могу имати и више) од којих је један председник.

При томе, чланове управног и надзорног одбора бира скупштина, а тако изабрани чланови између себе бирају председника.

Закон предвиђа ограничење да за члана управног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови надзорног одбора и директор задруге, а за члана надзорног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови управног одбора и директор задруге. Са друге стране, питање броја чланова, начина избора и разрешења чланова ових органа уређује се задружним правилима.

Доказ о уплати накнаде за регистрацију

Доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања и доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву оснивачког акта и задружних правила и за објаву књиге задругара.

Уз регистрациону пријаву и неопходну документацију, прилаже се и доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања, као и доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивачког акта и задружних правила (накнада се обрачунава по документу) као и за објаву књиге задругара (ово последење важи само за задруге које се оснивају са чланарином).

Екапија