ПОНОВО ЋЕМО ИМАТИ НАШЕ СЕМЕ КРОМПИРА: Из иновационог центра у Гучи коначно стижу лепе вести за узгајиваче кртоле
У ИНОВАЦИОНОМ центру у Гучи, некадашњем Центру за кромпир, произведено је елитно семе кромпира, па ће тако већ догодине први пут у историји на око 50 хектара земље нићи елитно семе створено у Србији.
Ово је казао Зоран Броћић, професор Пољопривредног факултета из Београда који је водио пројекат у Центру.
Држава Србија, иначе, за увоз елитног и другог квалитета семена кромпира годишње троши чак око пет милиона евра, јер код нас до сада није постојала установа која се бави таквом производњом. Поврх тога, увозом семена, домаће сорте кромпира – јелица, драгачевка и универзал – ишчезле су са њива наших произвођача, па тако данас свака прича у трговинама или на пијаци о „ивањичком“ или „драгачевском“ кромпиру – падају у воду. Може се само рећи да је холандско или у мањој мери немачко семе порасло на територији Ивањице и Драгачева, али никако да се ради о домаћем кромпиру. Новост из Центра у Гучи је да ће се напокон ове ствари обрнути набоље, и коначно ће моћи да се каже да на трпезама имамо кромпир, чије је и семе домаће.
Успели смо да уз помоћ меристема и микропропагације дођемо до безвирусне прве домаће елите. Произвели смо око 120 тона домаће елите – дезире, агрије, клеопатре, кенебека, синоре, док је драгачевски месечар у фази признавања и враћања на сортну листу и биће то ускоро једина српска сорта док су остале стране. За десетак дана, добићемо папире и припремамо амбалажу за дораду, у магацину Врањици где се налазе прве комерцијалне количине. Цене су ниже од увозног кромпира, а гарантујем да је квалитет европски – рекао је Броћић.
НА КОНКУРСУ НЕ ПРОЛАЗЕ
ЦЕНТАР из Гуче је код Иновационог фонда конкурисао два пута за средства, али, нажалост, ниједном пројекат није прошао, иако би свака помоћ овој установи била добродошла. Бројни узгајивачи кромпира се надају да ће држава помоћи како више не би куповали скупо страно семе, већ домаће и јефтиније.
Центар у Гучи, да подсетимо, под окриљем је Министарства просвете и технолошког развоја, али је, нажалост, скоро две деценије у блокади због дугова за електричну енергију (који су достигли око 90 милиона динара). Ипак, ова институција, захваљујући виспреним Драгачевцима који гаје посебан култ према кромпиру, остала је на ногама.
Лабораторије смо сачували са партнером који их је додатно опремио и оспособио за рад. Ово је нешто што је потребно држави Србији уколико жели да се озбиљно бави пољопривредом.
Произвели смо врхунско семе и плус једну домаћу сорту. Овај Институт једини је преживео трагедију која је затекла сличне институте у држави – казао је Милић Домановић, в. д. директора Центра.
Центар је закупио 50 хектара оранице на Карајукића бунару како би се прве количине на 20 хектара на време припремиле. Завод за заштиту природе, међутим, забранио је да се у другој зони Националног парка Пештерско поље сади кромпир, па у Центру очекују помоћ од надлежних државних органа како би први пут домаће произведено семе израсло на домаћој њиви.
