СКАЧЕ ЦЕНА КВАДРАТА, А ШТА ЈЕ СА КИРИЈОМ? Цена закупа већих станова пала је и до 20 одсто, а ни мали нису више оно што су били
И док цена квадрата расте уз све већу тражњу, закуп станова потпуно је другачија прича. Цене најма пале су у претходном периоду за око 20 одсто за трособне и веће станове, а имуни на кризу нису остали ни они мањи – некад најтраженији станови. Њихов закуп сада је јефтинији за око 10 одсто.
А разлога је неколико. Стара је вест да се велики број студената, који највише изнајмљују станове, због онлајн наставе, вратио кућама још пре годину дана. Нова је, међутим, да се ти исти студенти умногоме ни данас нису вратили у велике градове где студирају. Истоворемено, нема ни туриста, који су често користили услуге стана на дан. Тако су станови на дан повећали понуду квадрата у закупу, што је са смањеном тражњом, додатно утицало на обарање цене кирија.
Ако се на све то дода да је „снази“ и даље рад од куће, што је такође кумовало исељавању из станова, прича је сасвим јасна.
Судећи према огласима за издавање станова у Београду, просечне цене гарсоњера су око 200 евра, једнособних станова око 200 до 250. У Нишу се рецимо и двособни и већи станови могу наћи за цену до 200 евра, а слична је ситуација и у Новом Саду где су цене најма свакако знатно ниже од престоничких.
„Око 20 одсто је пала цена кирија трособних и већих станова, док су кирије за мање станове у току ванредног стања драстично пале, а сада су стабилизоване и тај пад износи у просеку 10 одсто“, каже за „Блиц Бизнис“ Анита Пешић, продукт менаџер портала Некретнине.рс.
Она тврди да је пад цена изнајмљивања некретнина директно узрокован пандемијом.
„Студенти студирају онлине, те већином нису закупљивали станове. Многе компаније су и даље преусмерене на ‘хоме оффице’, што и њиховим запосленима који су из унутрашњости или пословним људима из иностранства омогућава да раде од куће“, наводи Пешић главне разлоге пада цена закупа.
Додаје и да је тржиште „стан на дан“ претрпело значајне последице због пандемије, јер је директно зависно од иностраних туриста, а њих је веома мало откако је почела зараза вирусом корона. Већина власника станова, који су се издавали на дневном нивоу, станове је почело да изнајмљује месечно, чиме се знатно повећала понуда станова за издавање.
Све је то, како наша саговорница тврди, утицало да се мање изнајмљује, што и диктира пад цене закупа.
У поређењу са великим растом цена некретнина за продају, увиђа се да цена закупа станова не прати тај тренд тржиште продаје.
„Скок цена некретнина за продају не може да утиче директно на цену закупа јер се свега 10 до 15 одсто некретнина налази у најму. Да би било директног утицаја, тај проценат учешћа некретнина у закупу морао би да буде много већи“, објашњава Пешић.
И пословни локали празни
Подаци Грађевинске коморе Србије показали су и да је пала и тражња за пословним простором – и то за 30 одсто за годину дана. Од укупно 18 милиона квадрата пословног простора у Београду, око 2.200.000 квадрата је вишка и тренутно је празно.
Таква ситуација, пре свега, је последица пандемије и рада од куће на који се прилагодило 60 одсто запослених, кажу подаци Привредне коморе Србије. Многи аналитичари сматрају да ће овакав тренд бити настављен, барем још неко време.
„Због слабог издавања и смањеног броја закупаца, власници пословног простора су нудили смањење кирије. Сада је избор велики, што је довело до промене структуре пословања. Траже се локали на атрактивној локацији и луксузни“, казао је то потпредседник „Грађевинске коморе Србије“ Горан Родић.
